Fiskalni savet: Rebalans budžeta može biti korak u pogrešnom smeru

Predloženi rebalans predviđa povećanje fiskalnog deficita u 2024. s prvobitno planiranih 2,2 odsto BDP na 2,9 odsto, a glavna karakteristika mu je snažno povećanje javnih rashoda, jer njihov rast u odnosu na inicijalni budžetski plan iznosi čak 198 milijardi dinara, ili gotovo 1,7 milijardu evra, ukazao je Fiskalni savet u svojoj oceni predloženog rebalansa.

Kako je istaknuto, iako su rebalansom znatno povećani i prihodi budžeta – za gotovo 133 milijarde dinara (više od 1,1 milijarde evra), to nije bilo dovoljno da kompenzuje planirano povećanje budžetskih rashoda.

Zbog toga je krajnji rezultat predloženog rebalansa povećanje fiskalnog deficita – sa 197 milijardi dinara (oko 1,7 milijardu evra) na 263 milijarde dinara (više od 2,2 milijarde evra).

Posmatrano kao učešće u BDP, predviđeno je da se deficit budžeta u 2024. poveća sa 2,2 odsto BDP na 2,9 odsto, pa je time Srbija tako posle tri uzastopne godine postepenog uravnotežavanja budžeta, ovim rebalansom promenila smer fiskalne politike, ističe Fiskalni savet.

Nakon kriznog deficita od 8,3 odsto BDP iz 2020, u narednim godinama deficit budžeta postepeno je smanjivan – prvo na 4,5 odsto u 2021, pa na 3,3 odsto u 2022. i na kraju na 2,2 odsto koliko je ostvareno u 2023. godini, a predloženim rebalansom taj trend se prekida.

Trebalo bi imati u vidu i to da se država trenutno zadužuje po visokim kamatnim stopama. Nepovoljni uslovi zaduživanja Srbije su dodatni važan argument zbog kog Fiskalni savet nepovoljno ocenjuje promenu smera fiskalne politike u predloženom rebalansu, navodi se u oceni Fisklnog saveta.

Dodaje se i da su poslednje evroobveznice koje je emitovala država imale su kamatnu stopu veću od šest odsto, a još nepovoljniji su bili krediti koji su se tokom 2024. uzimali od komercijalnih banaka za finansiranje pojedinih javnih projekata (obilaznica oko Kragujevca, saobraćajnica Šabac-Loznica, Dunavska magistrala, Nacionalni stadion), jer su kamate na njih bile između osam i devet odsto.

Zbog pogoršanja uslova zaduživanja i (apsolutnog) povećanja javnog duga, rashodi budžeta za plaćanje kamata snažno su porasli u prethodne dve godine – u 2022. su bili 105 milijardi dinara, a rebalansom za 2024. već se projektuju na 185 milijardi, što je rast od skoro 700 miliona evra.

Jedan od kurioziteta sadašnje fiskalne politike je to da se država već pre rebalansa unapred snažno zadužila, zbog čega trenutno raspolaže velikim depozitima na svom računu, ocenio je Fiskalni savet.

Postojanje tih sredstava, međutim, nije objektivan argument kojim bi se pravdalo veliko povećanje javne potrošnje. Naprotiv, velike i skupe depozite kojim država trenutno raspolaže, smatra Fisklani savet, moguće je iskoristiti za otplatu glavnice javnog duga koji u narednim mesecima dospeva na naplatu, a ne za finansiranje novih budžetskih rashoda.