Zbog čega Fiskalni savet kritikuje crnogorsku poresku reformu „Evropa Sad“?

Crna Gora je tada povukla tri ključne mere – ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje koje je iznosilo 10,8 odsto bruto zarade, zatim povećanje neoporezivog dela zarade od čak 700 evra uz progresivno oporezivanje plata većih od 1.000 evra i na kraju povećanje minimalne zarade sa 250 na 450 evra.

Autori ovog rada koje predvodi član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov, podsećaju da je i u Srbiji 2010. godine razmatrana donekle slična reforma poreskog sistema kako bi se ublažili efekti svetske finansijske krize.

Tada je grupa naših ekonomista predložila ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje, kako bi se rasteretile plate i stimulisalo zapošljavanje, zatim progresivnije oporezivanja zarada i to povećanjem neoporezivog cenzusa i kao treća mera koja je trebalo da popuni rupu u budžetu koju bi napravile prethodne dve, povećanje stope PDV-a za četiri procentna poena.

Upravo za poslednju meru koja bi bila udar na standard stanovništva nije bilo političke volje, pa je i predlog zanemaren.

Kako se navodi u istraživanju, prve dve mere srpskog predloga od pre više od decenije iste su kao i crnogorski program usvojen pre dve godine, ali zanmljivo je da je crnogorska vlada sprovela reformu bez povećanja PDV-a.

Kako se navodi u radu, plan CG vlade bio je da rupu u budžetu od 125 miliona evra koje bi napravilo smanjenje opterećenja plata, nadoknadi smanjenjem sive ekonomije, progresivnim porezom na dobit preduzeća, reprogramom poreskih potraživanja, akcizama i još nekim manje izdašnim merama.

Autori rada iz Fiskalnog saveta tvrde da je program netransparentan jer „predlagači nisu jasno iskazali pojedinačne troškove tri ključne reformske mere (ukidanje doprinosa za zdravstvo, uvođenje neoporezivog cenzusa, povećanje minimalne zarade) već su samo prikazali zbirni neto gubitak prihoda (zajedno sa očekivanim povećanjem prihoda usled uvođenja druge poreske poreske stope od 15 odsto i povećanja minimalne zarade) za koji tvrde da će biti smanjenje budžetskih prihoda za 125 miliona evra“, uz napomenu da je stvarni gubitak prihoda veći od planiranog.

Kvalifikaciju da je program nekonzistentan podupiru tvrdnjom da se trajni gubitak poreskih prihoda delimično pokriva planiranim prihodima od reprograma poreskih dugovanja.

„Međutim, poreski reprogrami predstavljaju (u najboljem slučaju) jednokratan izvor prihoda i ne mogu se koristiti za pokrivanje trajnog smanjenje poreza“.

Na kraju nekredibilnost reformskog plana se ogleda u izostanku tzv. čvrstih mera poreske politike u vidu povećanja poreskih stopa, pre svega PDV-a i oslanjanje na optimistična očekivanja u vezi sa smanjenjem sive ekonomije.

Međutim, podaci za 2023. godinu ukazuju da je budžet Crne Gore prošao sasvim dobro i deluje da je program uspešan.

Fiskalni savet u analizi navodi da je u 2023. gubitak prihoda zbog mera oko pet odsto BDP-a, ali da je došlo do velikog povećanja naplate PDV-a (za 2,3 odsto BDP-a), doprinosa za PIO (1,1 odsto BDP-a) i poreza na dobit preduzeća za 0,8 odsto BDP.

Autori rada tvrde da su ovi uspesi u naplati poreza privremeni i psoledica spoljnih faktora, a ne reforme „Evropa Sad“.
Povećanje naplate PDV-a dobrim delom objašnjavaju doseljavanjem oko 100.000 Rusa i Ukrajinaca i to platežnih koji su podigli potrošnju u zemlji. Veći porez na dobit je posledica rasta cena koje su svuda u svetu uvećale profite kompanija.

Ipak, autori rada su posebno pesisimstični po pitanju najava da će se u sledećem koraku Vlada CG odlučiti na ukidanje penzijskih doprinosa. Oni tvrde da bi to bio nenadoknadiv udarac za budžet, ali još važnije od toga, uručio bi penzijski sistem koji u kontinentalnoj Evropi postoji već 100 godina.

Autori ističu da Srbija nema potrebe za ukidanjem doprinosa za zdravstvo u Srbiji, jer više nema neravnoteža kao 2010. godine, osim možda u procesu reforme zdravstvenog sistema. Oni pak upozoravaju, da bi ukidanje doprinosa moralo biti praćeno povećanjem stope PDV-a.

„U slučaju da ne postoji društveno politička podrška za neophodno povećanje stope PDV, moguće je razmatrati i manje radikalne reformske pristupe. Na primer, umesto potpunog ukidanja doprinosa za zdravstvo, moguće je proširiti primenu neoporezivog cenzusa na zarade i u slučaju doprinosa za zdravstvo kako bi se povećala progresivnost poreskog sistema, što bi trebalo da bude jedan od reformskih
prioriteta u narednom periodu“, potučuju u Fiskalnom savetu.