Fiskalni savet: Srbija zbog korupcije ima najmanji rast u Evropi

Polovina tog zaostajanja odnosi se na slabu vladavinu prava i visoku korupciju. Druga polovina zaostajanja odnosi se na niske investicije (0,7 procentnih poena) i nedostataka u obrazovnom sistemu (0,2 procentna poena).

Analizom je utvrđeno da Srbija ima nizak privredni rast ne zbog nekih kratkoročnih ili sektorskih efekata, već zbog sistemskih problema.

U izveštaju se navodi da je po ekonomskom razvoju i životnom standardu stanovnika, Srbija pri samom dnu među evropskim zemljama.

„BDP po stanovniku Srbije upola je manji od zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) i tek je na trećini nivoa razvijenih zemalja Zapadne Evrope. BDP po stanovniku u Srbiji bio je na početku decenije na nivou od oko 62 odsto

proseka zemalja CIE, a u 2017. pao je na ispod 55 odsto.

„Ocenjujemo da privredni rast Srbije strukturno zaostaje 1,5 do dva odsto godišnje. Trebalo bi da ostvaruje dugoročne stope privrednog rasta od oko pet odsto umesto sadašnjih tri-3,5 odsto“, navodi se u analizi i dodaje da su zemlje CIE smanjivale razliku u dohotku u odnosu na EU po dva odsto godišnje, upravo onoliko koliko Srbija gubi zbog korupcije, nedovoljnih investicija i slabog obrazovanja. Umesto da Srbija kao nerazvijenija zemlja ostvaruje rast za oko jedan procentni poen više od CIE, mi u stvari imamo sporiji rast za 0,5 do jedan odsto.

Fiskalni savet navodi i da je prema istraživanju Svetske Banke (World Governance Indicators – WGI) koje meri različite parametre kvaliteta institucija, Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja je po stepenu vladavine prava i visini korupcije u 2017. bila u negativnoj zoni, sa ocenom -0,28. Ukoliko bismo indikatore korupcije i vladavine prava podigli samo na nivo okruženja, Hrvatske, Rumunije ili Bugarske privredni rast bi se ubrzao za 0,5 procentnih poena.

Takođe, zabrinjava to što je dugogodišnji trend postepenog poboljšanja ovih indikatora prekinut u 2014. godini i od tada dolazi do pogoršanja.

Drugi bitan razlog za podbačaj u rastu je nedovoljno investiranje. Sa investicijama od oko 18 odsto BDP-a nedostaje još oko pet, šest odsto BDP-a do nivoa primerenog sadašnjem nivou razvijenosti.

Iza nedovoljnog nivoa investicija u Srbiji stoje niske investicije i javnog i privatnog sektora.

„Analize koje smo sproveli pokazuju da bi javne investicije u infrastrukturu trebalo povećati za najmanje jedan procentni poen, investicije javnih državnih i lokalnih preduzeća takođe za nešto preko jednog procentnog poena BDP-a, a investicije domaćeg privatnog sektora za tri, četiri poena BDP-a.

Takođe, korupcija i vladavina prava, osim direktnog uticaja na ubrzanje

privrednog rasta dodatno utiču na ubrzanje privrednog rasta i posrednim kanalom i to preko povećanja privatnih investicija.