Fiskalni savet: Stabilizacija budžeta zavisi od rešavanja problema Srbijagasa i EPS-a

„Još od izbijanja zdravstvene krize 2020, koja je kasnije bila praćena i energetskom krizom, budžet Srbije beleži vanredno velike deficite. Visoki fiskalni deficiti dobrim delom bili su posledica neoortodoksnih rashodnih politika države (velike subvencije privredi, neselektivna davanja stanovništvu, pokrivanje ogromnih gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora). To, međutim, ne može da traje neograničeno i fiskalna politika mora sad da se vrati u kolosek“, navodi se u oceni Fiskalnog saveta.

U inoviranoj strategiji planira se da se budžetski deficit u nekoliko koraka smanji sa 3,8 odsto BDP-a ove godine na 1,4 odsto u 2025. godini.
Istovremeno plan je da se javni dug smanji sa sadašnjih 57 odsto na 54 odsto BDP-a do kraja 2025. godine.
Tako bi se faktički javni dug vratio na relativni nivo prema BDP-u iz 2019. godine, pre zdravstvene i energetske krize.

Glavna promena u pretpostavkama za pravljenje fiskalne strategije je procena privrednog rasta u narednom periodu.
U prvobitnom nacrtu Fiskalne strategije bilo je prognozirano da će privredni rast Srbije već od 2023. da se vrati na uobičajene stope od četiri odsto (kao pre 2020. godine), a da će inflacija brzo i snažno da uspori.

U revidiranom dokumentu prognozira se rast BDP-a u 2023. od svega 2,5 odsto, uz dostizanje stope rasta od četiri odsto u poslednjoj godini projekcije, odnosno 2025.
„I prosečna inflacija u 2023. godini projektuje se na 11,1 odsto, a njeno vraćanje u ciljni koridor NBS (tri plus minus 1,5 odsto) očekuje se tek 2025. godine ili eventualno, krajem 2024. godine“, ocenjuje Savet.

Da li će se deficit u srednjem roku smanjiti na planiranih 1,4 odsto BDP-a zavisi, prema oceni Fiskalnog saveta, pre svega od rešavanja problema javnih preduzeća iz energetskog sektora.

„Iako planirano smanjivanje fiskalnog deficita sa 3,8 odsto BDP-a iz 2022. na 1,4 odsto BDP-a u 2025. izgleda na prvi pogled kao znatno prilagođavanje, to zapravo i nije toliko ambiciozan cilj. Najveći deo deficita iz 2022. od 3,8 odsto BDP-a potiče od pokrivanja gubitaka Srbijagasa i EPS-a (2,1 odsto BDP-a) i od tri neselektivne isplate sredstava za mlade (0,4 odsto BDP-a). Bez ova dva rashoda budžetski minus već bi u 2022. bio manji od 1,5 odsto BDP-a“, napominje se u oceni Saveta uz komentar da analiza strategije ukazuje da su upravo to kanali kojim se planira smanjenje deficita.

Pozicija Neto budžetske pozajmice, preko koje je plasiran najveći deo budžetskih sredstava u Srbijagas i EPS, prema strrategiji, smanjivaće se postepeno u naredne tri godine, sa 2,2 odsto BDP-a iz 2022. na 0,1 odsto BDP-a u 2025. godini.
„Dakle, u narednim godinama direktna budžetska podrška Srbijagasu i EPS-u trebalo bi da se postepeno smanjuje, da bi se potpuno ukinula u 2025“, zaključuju u Fiskalnom savetu dodajući da se može reći da planirana stabilizacija budžeta do 2025. počiva na rešavanju problema Srbijagasa i EPS-a.

Uporedo sa donošenjem budžeta za narednu godinu Ministarstvo finansija je spremilo i 15 pratećih zakona, a među njima i promene u fiskalnim pravilima.

„Najvažniji reformski pomak napravljen je uvođenjem novih fiskalnih pravila. Reformski deo Fiskalne strategije i posle njene revizije još uvek ostaje slabiji deo ovog dokumenta, ali ipak donosi jednu važnu novinu-uvođenje novih fiskalnih pravila. Fiskalni savet ova nova pravila ocenjuje kao načelno dobra i dugoročno održiva. Njima je predviđeno da se javni dug dugoročno kreće u rasponu od 45 do 55 odsto BDP, što je odgovarajući nivo duga za zemlje u razvoju poput Srbije. Istovremeno, novi set fiskalnih pravila uključuje i limite na rashode za penzije i plate u opštoj državi od po 10 odsto BDP, što takođe ocenjujemo kao dobro odmeren cilj“, ocenjuje Fiskalni savet dodajući da bi nova fiskalna pravila mogla znatno da se unaprede usvajanjem mehanizama koji bi garantovali njihovo poštovanje.

„Veliki propust prethodnih fiskalnih pravila bio je to što ona nisu jasno definisala konkretne mere koje bi Vlada morala da sprovodi ukoliko se pravila prekrše. Sad je napravljen određeni pomak i u ovom pravcu, npr. uvedena je obaveza da u slučaju povećanja javnog duga preko 60 odsto BDP-a Skupština razmatra i usvaja program za smanjenje javnog duga. Stav Fiskalnog saveta je, međutim, da bi ovu granicu trebalo postaviti niže, na 55 odsto BDP-a. Osim toga, trebalo bi razmotriti i uvođenje još snažnijih i automatskih korektiva u slučaju osetnijih odstupanja od propisanih granica za deficit i javni dug (npr. zamrzavanje zarada u sektoru države)“, ističu u Savetu.