Fiskalni savet o fiskalnoj strategiji: Sredstva za EKSPO i Nacionalni stadion udvostručena u odnosu na rebalans

Ovim je država faktički odložila primenu fiskalnog pravila koje limitira deficit budžeta na 1,5 odso BDP-a u srednjem roku.
Umesto smanjenja na 1,5 odsto, bilo je predviđeno da će fiskalni deficit u periodu 2025-2027. da iznosi nešto preko dva odsto BDP-a.
Sledeću izmenu fiskalne politike doneo je rebalans budžeta za 2024. kojim je budžetski deficit povećan u toj godini na 2,7 odsto BDP-a.

„Treći korak u smeru daljeg povećavanja ekspanzivnosti fiskalne politike napravljen je sad, revidiranom Fiskalnom strategijom. Izmenama u odnosu na Nacrt Strategije javni rashodi dodatno su i snažno povećani u narednim godinama, preko rasta javnih prihoda, što je rezultiralo posledičnim povećanjem planiranog fiskalnog deficita u periodu 2025-2027. na tri odsto BDP-a godišnje“, navodi se u oceni Fiskalnog saveta.

Pored povećanja deficita, revidirana Fiskalna strategija donosi i promene u svih fiskalnih veličina koje se mere u odnosu na BDP, poput javnog duga, izdataka za plate, penzije…

Razlog za to je velika revizija BDP-a koju je sproveo Republički zavod za statistiku (RZS), a kojom je BDP Srbije primetno povećan. Tako sad, usled uvećanja BDP-a, zvaničan podatak o javnom dugu Srbije u 2023. više ne iznosi 52,3 odsto BDP-a već 48,4 odsto BDP-a.
Slično umanjenje onda se automatski prenosi i u naredne godine, pa je javni dug u čitavom periodu trajanja Strategije ispod 50 odsto BDP-a.

Kao treću novinu Savet izdvaja objavljivanje liste najvećih investicionih projekata na nivou Republike, s njihovim dosadašnjim i očekivanim troškovima.

„Ova tabela omogućava bolje praćenje javnih investicija za koje su trenutno u Srbiji izdvaja veoma mnogo sredstava, i donosi važno unapređenje (još uvek nedovoljne) transparentnosti javnih finansija“, napominju u Savetu.

Što se tiče investicionih projekata Savet ukazuje da je ova Strategija za mnoge od njih prvi zvanični dokument u domenu ekonomske politike koji eksplicitno navodi procenjene vrednosti projekata.

Ipak postoje i problemi u ovom prikazu investicija.

Savet ističe da se recimo ulaganja u beogradski metro prikazuju samo za prve dve faze prve linije iako se u budžetu do sada ovaj projekat vodio kao celina pod stavkom „izgradnja beogradskog metroa“. Takođe ne obuhvata sve izdatke za metro, jer nisu obuhvaćeni transferi iz republičkog budžeta gradu Beogradu kojim će se finansirati deo izgradnje.

Savet napominje i da postoje projekti skuplji od 20 miliona evra, koji se nisu našli na spisku, poput „Osmeha Vojvodine“, čiji se iznos, prea izjavama zvaničnika meri milijardama evra ili rekonstrukcije niškog aerodroma.

Takođe, zameraju što neki projekti koji su najavljeni, ali nisu započeti nisu ni pomenuti u Strategiji.

Ipak, najzanimljivije su korekcije u ulaganjima u pojedine projekte. Do ove Strategije, jedini zvanični izvor podataka o izdvajanjima za kapitalne projekte bio je budžet, odnosno rebalans budžeta.

U odnosu na rebalans usvojen u septembru, u revidiranoj Strategiji, neki projekti su doživeli znatne korekcije naviše.

To se pre svega odnosi na Ekspo 2027 za koji su izdaci udvostručeni i u ovom periodu dostigli 140 milijardi dinara ili 1,2 milijarde evra.
Planirana izdvajanja za Nacionalni stadion su više nego udvostručena u odnosu na rebalans i dostigla su skoro milijardu evra, odnosno 112 milijardi dinara.

Ukupno, za ova dva projekta u Surčinu će u periodu 2024-2026. biti izdvojeno više od 231 milijarda dinara, a sa ranijim izdacima preko 250 milijardi dinara.

S druge strane, autoput Niš-Merdare je faktički izbačen iz plana u naredne dve godine, dok su planirani izdaci komunalnu infrastrukturu smanjeni za više od sedam milijardi dinara u naredne dve godine.

„Ostali projekti koji će na svoj red da (ponovo) postanu prioritet čekati barem do 2028. godine jesu beogradski metro, putni pravac Beograd–Zrenjanin–Novi Sad, kao i projekat izgradnje komunalne i kanalizacione infrastrukture, za koji se od 2021. predviđaju sredstva u budžetu, ali zasad nije realizovana ni desetina njegove procenjene vrednosti“, zaključuju u Savetu.

Pored nekih rashoda koji su očekivani i/ili opravdano Fiskalni savet napominje i da do povećanja fiskalnog deficita u odnosu na Nacrt Strategije ne bi moralo da dođe da nije bilo šireg rasta preostalih budžetskih rashoda (koji u revidiranoj Strategiji nije dobro ni objašnjen).

„Posebno je šteta to što je propuštena prilika da se štedljivijim planom i nižim fiskalnim deficitom javni dug Srbije ranije spusti ispod 45 odsto BDP-a, pa uvođenje fiskalnih pravila o deficitu ne bi moralo da se odlaže čak do 2029. godine. Planirano povećanje fiskalnog deficita neće ugroziti makroekonomsku stabilnost zemlje. Premda je ocena Fiskalnog saveta da je ekonomski bilo bolje i moguće da se planira niži fiskalni deficit u naredne tri godine i posledično, manje zaduži zemlja, činjenica je da i s ovakvim planom ne bi trebalo da bude dovedena u pitanje makroekonomska stabilnost Srbije.

Savet ocenjuje i da će javni dug i po novim projekcijama blago da se umanjuje u odnosu na BDP.

Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da nema mnogo rizika da će javni prihodi podbaciti u odnosu na plan iz revidirane Strategije – kao što nema izraženih rizika ni da će dosta široko postavljeni javni rashodi premašiti srednjoročni plan (bez eventualnog uvođenja nekih novih, izdašnih politika).

Ipak, Fiskalni savet dovodi u pitanje kredibilitet čitave Strategije, koja već duže vreme ne predstavlja obavezujući dokument za vođenje javnih politika.

„To potvrđuje dupliranje planiranog fiskalnog srednjoročnog deficita u poslednjih godinu dana (uz menjanje strukture planiranog budžeta), kao i učestalo uvođenje novih politika „u hodu“, a da one uopšte nisu bile planirane ranijim Strategijama“, kađe se u oceni Saveta.

Poslednja revizija BDP-a znatno je promenila makroekonomsku sliku Srbije.
Nova procena BDP-a Srbije u 2024. sada iznosi 82 milijarde evra, a u Nacrtu Strategije (pre revizije) ta procena bila je 76,4 milijardi evra. Pritom, realna stopa rasta BDP-a u 2024. ostala je nepromenjena u revidiranoj Strategiji u odnosu na njen Nacrt.

„Podsećamo na to da je ovo već treća značajna revizija BDP-a Srbije u prethodnih deset godina kojom je nivo BDP-a relativno snažno povećan (od 5 do 7 odsto po reviziji), što nisu uobičajene promene u drugim evropskim zemljama. Uređene zemlje moraju da zasnivaju svoju ekonomsku politiku na podacima. Stoga je za uspešnu ekonomsku politiku od ključnog značaja da RZS pruža kvalitetne, sveobuhvatne i blagovremene podatke. Svako unapređenje metodologije i kvaliteta podataka koje RZS proizvodi jeste pohvalno, ali se mora primetiti i to da velike revizije statističkih podataka, koje značajno menjaju nivo i kretanje ključnih ekonomskih i fiskalnih indikatora – neizbežno podstiču i pitanja o kvalitetu podataka u Srbiji. Zbog toga Fiskalni savet poziva Vladu da usmeri više resursa na podršku RZS-u, s ciljem jačanja njegovih operativnih i stručnih kapaciteta“, poručuje Fiskalni savet.