Fiskalni savet: U 2017. bez novih mera štednje

Ipak, kako upozorava Fiskalni savet deficit u narednoj godini je blizu nivoa ostvarenog u ovoj što znači da u 2017. godini nema daljih mera štednje. Takođe, planovi Vlade predstavljeni Fiskalnom strategijom do 2019. godine ne sadrže reformske mere kojim bi se postiglo ciljano smanjenje deficita na jedan odsto BDP-a 2019. godine.

“Fiskalna konsolidacija ne završava se sa 2017. godinom, kada se završava aranžman sa MMF-om, već će reforme morati još tri godine godine da se sprovode. Javni dug je i dalje visok 74 odsto BDP-a i svaki spoljni šok, kao na primer recesija u EU ili rast cena nafte mogu da dovedu do recesije u Srbiji, pada javnih prihoda, rasta deficita i rasta javnog duga”, upozorio je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta na predstavljanju Ocena predloga zakona o budžetu za 2017. godinu.
Prema njegovim rečima postoje četiri rizika za srpske javne finansije u srednjem roku kojima se država nije adekvatno pozabavila.

Za početak u trogodišnjoj fiskalnoj strategiji ne vidi se da li će i kako biti rešen problem javnih i državnih preduzeća. U 2016. godini preduzeća u privatizaciji formiraju nove dugove za struju i gas koji bi mogli 2018. godine da stignu u budžet na naplatu i to u iznosu od 0,5 odsto BDP-a. Do sada je u 2016. godini već nagomilano oko 20 milijardi dinara (180 miliona evra) dugova prema EPS-u i Srbijagasu od strane preduzeća kao što su RTB Bor, Galenika, MSK Kikinda ili Azotara, ali i toplane pa čak i neke lokalne samouprave.

“Ove dugove treba na vreme uneti u budžet onda kada nastaju, ali naravno prvo ih teba sprečiti”, kaže Petrović.

Kada se radi o racionalizaciji javnog sektora, umesto najavljenog smanjenja od 75.000 ljudi za tri godine, ovo će se svesti na 25.000 ljudi, što se uglavnom svodi na prirodni odliv.

“Ovo podseća na aranžman sa MMF-om 2002.-2005. godine kada je takođe uslov bio samnjenje broja zaposlenih, pa je oprvo smanjen broj zaposlenih u državnom sektoru za 18.000 da bi ubrzo bilo zaposleno 17.000 ljudi. I danas se radi o sličnim brojkama, a takođe postoji i rizik da odlaskom u penziju odu ljudi koji su neophodni i da potom umesto njih budu zaposleni drugi na istom mestu”, smatra Petrović.

Cela fiskalna konsolidacija u protekle dve godine koja je donela uštede od 1,3 milijarde evra, odnosno četiri odsto BDP-a, što je zavidan rezultat, svodi se na bolju naplatu prihoda (50%) i smanjenje plata i penzija (oko 40%).

Fiskalni savet ističe da je za bolju naplatu prihoda zaslužna Poreska uprava, ali i da u Fiskalnoj strategiji nema objašnjanja zašto se kasni sa programom transformacije Poreske uprave kao i da postoji rizik da se trend poboljšanja naplate poreza zasutavi ako se Poreska uprava ne modernizuje i ako se ne povećaju kapaciteti.

Na kraju, jedan od glavnih stubova smanjenja deficita bilo je samnjenje plata u javnom sektoru i penzija. Ako bi se nakon okončanja fiskalne konsolidacije, penzije i plate vratile na prethodni nivo to bi povećalo deficit za 1,7 procentnih poena BDP-a i javni dug bi se sa silazne vratio na uzlaznu putanju.