Fiskalni savet: U 2022. planirati deficit od dva odsto

U oceni rebalansa budžeta koji je Vlada napravila ovih dana, Fiskalni savet Srbije je uz određene zamerke povoljno ocenio predloženi rebalans.

“Makroekonomska kretanja tokom 2021. povoljno su uticala na javne finansije i ovaj „poklon“ opravdano je iskorišćen za smanjenje deficita i povećanje javnih investicija”, navodi Fiskalni savet.

Rast BDP-a Srbije u 2021. verovatno će biti blizu sedam odsto, napominju u Fiskalnom savetu, što je iznad prognoze s kojom je pravljen prvobitni budžet (6 odsto) i poslednje prognoze Fiskalnog saveta (5,5 odsto). Uz veću privrednu aktivnost, rast zarada i registrovane zaposlenosti u 2021. takođe je nadmašio očekivanja.

Oni podsećaju i da je pored povoljnih makroekonomskih kretanja inflacija snažno ubrzala i već u septembru dostigla 5,7 odsto na međugodišnjem nivou.

“Vanredna sredstva koja su se ulila u budžet jednim delom su iskorišćena za smanjenje fiskalnog deficita a drugim delom za povećanje javnih rashoda od čega je preko polovine opredeljeno za povećanje državnih ulaganja u infrastrukturu i zdravstvo”, napominju u Fiskalnom, dodajući da i uz određene slabosti rebalansa, ovakvo prilagođavanje fiskalne politike mogu da ocene kao “načelno opravdano”.

Predviđeno umanjenje fiskalnog deficita od nekih 900 miliona evra posledica je, kako kažu u Savetu, rasta javnih prihoda od 1,7 milijardi evra uz povećanje javnih rashoda od oko 800 miliona evra.

“Glavni razlog za povećanje javnih rashoda su veća ulaganja države u infrastrukturu i zdravstvo većih od 400 miliona evra, što je načelno opravdano”, ističu u Savetu.

Rebalansom se u budžet s kašnjenjem uključuju, navodi se u oceni, dve već usvojene mere direktnih davanja građanima i uvećavaju se izdaci pojedinih postojećih politika.

“Osim povećanja javnih investicija, predloženi rebalans formalizovao je dve već usvojene mere fiskalne politike – neselektivnu isplatu 20 evra punoletnim građanima i 3.000 dinara građanima koji su se vakcinisali do 31. maja, što je povećalo rashode budžeta u odnosu na aprilski rebalans za skoro 200 miliona evra.

Neselektivnu pomoć svim punoletnim građanima i svim penzionerima Fiskalni savet je u više navrata analizirao i te analize nedvosmisleno pokazuju da je ovo loša mera ekonomske politike, a sad su ovakve mere i dodatno opasne zbog ubrzanja inflacije”, napominju u Fisklanom savetu.

Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da su prihodi u predloženom rebalansu budžeta u osnovi objektivno planirani, ali da ipak postoje manji rizik da se njihovo planirano povećanje ne ostvari u potpunosti, pre svega, prihoda od PDV-a.

“Procenjujemo zato da će deficit u 2021. umesto planiranih 4,9 odsto BDP-a verovatno biti oko 4,5 odsto BDP-a ili nešto niži”, navode u svojoj oceni.

Fiskalni savet Vladi zamera na nedovoljnoj transparentnosti jer i dalje ostaje nejasno na šta se konkretno troši kapitalni budžet Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, te za koje namene se usmeravaju subvencije putarskim preduzećima i šta tačno predstavlja nabavka finansijske imovine na razdelu Ministarstva finansija, uz već, kako kažu, standardnu netransparentnost ogromnog kapitalnog budžeta Ministarstva odbrane.

“Ukupan iznos nedovoljno razjašnjenih rashoda koji su deo predloženog rebalansa budžeta iznosi čak oko 1,3 milijarde evra”, napominju u Fiskalnom savetu.

Fiskalni deficit u 2022. trebalo bi restriktivnije planirati i zbog rastućih fiskalnih rizika, napominju u Savetu, a tradicionalno najveći rizik za domaće javne finansije jeste loše poslovanje nereformisanih javnih preduzeća.

Najveći potencijalni trošak za javne finansije u 2022. mogao bi biti, kako kažu, Srbijagas koji će se tokom naredne godine suočiti s već izvesnim povećanjem cene gasa, ali i Er Srbija, kao i veliki broj žalbi Evropskom sudu za ljudska prava.

Plate ne povećavati više od šest odsto

U 2022. plate u javnom sektoru ne bi trebalo povećavati više od 6 odsto, napominju u Fiskalnom savetu, a penzije bi trebalo indeksirati na osnovu „švajcarske“ formule (5,5 odsto). Oni napominju da se plate zaposlenih u javnom sektoru već nekoliko godina povećavaju znatno brže od privrednog rasta što je “ekonomski loš i dugoročno neodrživ trend”.