Fiskalni savet: U novoj fiskalnoj strategiji Vlada planira povećanje deficita i javnog duga

Kako se navodi u Mišljenju Saveta na nacrt Strategije fiskalna pravila su jedna od najvažnijih tekovina uređenih javnih finansija i do prošle fiskalne strategije činila su okosnicu održive fiskalne politike i to prema tekstu strategije.

Međutim, u nacrtu nove Fiskalne strategija za 2025. sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu, Vlada iznenada odustaje od svoje ekonomske okosnice i odlaže početak primene opštih fiskalnih pravila sve do 2029. godine.

„Ovako nagle promene najviših prioriteta fiskalne politike ne bi smele da se dešavaju i loše govore o kredibilitetu proklamovanih državnih politika i strateških dokumenata Srbije“, ocenjuju Fiskalnom savetu.

Savet navodi da nova fiskalna strategija predviđa povećanje deficita i rashoda za kamate.
Naime, prethodna strategija predviđala je da do 2027. godine defciit budžeta ne prelazi 1,5 odsto BDP-a, dok će prema novoj strategiji manjak budžeta iznositi u proseku 2,4 odsto BDP godišnje.

To znači da će javni dug do kraja 2027. u odnosu na prehodnu strategiju biti veći za 2,5 milijarde evra, i iznosiće 47,7 milijardi evra, odnosno 50,5 odsto BDP-a, navodi se u analizi Saveta.

Ipak dobra vest je da Savet ocenjuje da veća državna potrošnja neće uticati na fiskalnu i makroekonomsku stabilnost Srbije.

„Planirani fiskalni deficit u srednjem roku od oko 2,4 odsto BDP-a i dalje nije dramatično veliki i ne odstupa od planova drugih zemalja CIE (zapravo i dalje je nešto niži od proseka CIE). Pored toga, javni dug se ni po novim planovima neće povećavati u odnosu na BDP (očekuje se njegovo blago smanjenje sa 52,3 odsto BDP-a koliko je iznosio na kraju 2023. na 50,5 odsto BDP-a na kraju 2027. godine). Naravno, iz ugla još uvek rovitih makroekonomskih ravnoteža, svakako bi bilo bolje i sigurnije da se Vlada dosledno držala prethodno planirane fiskalne politike – ali Fiskalni savet ipak ocenjuje da po ovom pitanju zasad ne postoje preterani rizici“, ocenjuje Savet.

Ipak, Fiskalni savet pozdravlja nameru države iskazanu u Strategiji da indeksaciju plata i penzija sprovodi u skladu sa posebnim fiskalnim pravilima koji određuju udeo plata i penzija u BDP-u.

Ovo znači da je glavni razlog za povećanje deficita i javnog duga povećanje investicija. U ranijim fiskalnim planovima predviđeno je izdvajanje 5,6 milijardi evra godišnje (6,7 odsto BDP-a), a novom strategijom se predviđa rast državnih investicija na 6,3 milijardi evra godišnje do 2027. godine,

„Planirana dodatna ekspanzija javnih investicija najvećim delom odnosi se na program „Skok u budućnost“. Ukupna vrednost ovog programa procenjena je u nacrtu Strategije na 17,8 milijardi evra, što čini oko 70 odsto vrednosti svih planiranih javnih kapitalnih rashoda u periodu 2024–2027. godine“, kaže se u Strategiji

Iako je Srbija zemlja sa i dalje nedovoljno razvijenom infrastrukturom i investicije su neophodne, loša vest je da će se većina investicija realizovati mimo standardnih procedura.

„Najveći investicioni projekti države već neko vreme se sprovode po tzv. posebnim postupcima – uz delimično ili potpuno izuzeće iz opšte zakonske regulative u oblasti javnih nabavki, eksproprijacije, planiranja i izgradnje. Ovakav pristup planira se i u narednom periodu, jer je krajem 2023. usvojen lex specialis za EKSPO 2027 s Nacionalnim stadionom i pratećom infrastrukturom. Nedavna studija Fiskalnog saveta, objavljena u junu 2024, pokazuje da takav pristup nosi sa sobom brojne slabosti i rizike koji se vremenom povećavaju. To se, između ostalog, odnosi na upitan izbor prioriteta i neodgovarajuću sektorsku strukturu kapitalnog budžeta države, pogoršane uslova zaduživanja kredita kojima se finansiraju najnoviji projekti i izražene naknadne korekcije prvobitno ugovorene cene radova naviše“, zaključuju u Fiskalnom savetu.

Savet upozorava i da država, u slučaju kašnjenja u sprovođenju nekih investicija, a primetno je kašnjenje u u završetku radova na putoj infrastrukturi, a još i više na zaštiti životne sredine, država bi trebalo da smanji deficit (time i javni dug). Ovo upozorenje pre svega se odnosi na neke ranije poteze vlada kada su se u budžet naknadno uključivali troškovi, poput neselektivnog deljenja novca građanima.