Fiskalni savet: Visok rast Srbije još daleko

Analiza je pokazala da poboljšanja privrednog oporavka i umanjenja fiskalnog deficita u prethodne dve godine velikim delom počivaju na kratkoročnim i neplaniranim činiocima, koji se lako iscrpljuju, ukazuje Fiskalni savet.

U radu „Fiskalna konsolidacija i privredni rast 2015-2017: plan ostvarenja i pokretači“, pripremljenom za Kopaonik biznis forum, navodi se da su na dvogodišnju privrednu aktivnost znatno uticali spoljni pokretači rasta – snažan pad cene nafte i hrane, smanjenje kamatnih stopa na zaduživanje u evrima i brži oporavak regiona i Evrozone.

Zbog toga su praktično sve zemlje regiona, a ne samo Srbija, u 2015. i 2016. imale rast BDP za oko 1 odsto veći od prognoziranog.

Fiskalni deficit umanjen je, pre svega, iznenađujuće dobrom naplatom javnih prihoda, dok su uštede na javnim rashodima uglavnom izostale.

Fiskalni rizici, koji se naročito odnose na loše poslovanje javnih i državnih preduzeća, gotovo su nepromenjeni u 2017. u odnosu na 2014, ocenjeno je u analizi.

Sve ovo ukazuje da bolji ekonomski i fiskalni trendovi i dalje nisu razlog za samozadovoljstvo, već da ih treba posmatrati kao retku priliku za sprovođenje reformi u nešto povoljnijem okruženju i bez pritiska krize, savetuje Fiskalni savet.

Srbija je u 2016. godini ostvarila rast BDP od 2,7 odsto, što je najviše od izbijanja krize 2008.

Međutim, komparativna analiza pokazuje da su i druge zemlje regiona u 2016. beležile rekordan rast, koji je bio u proseku veći nego u Srbiji, i to 3,6 odsto.

Zajedničko svi zemljama je to što su u 2015. i 2016. ostvarivale znatno veći rast nego što je bilo prognozirano.

Neočekivana povećanja privrednog rasta gotovo svih zuemalja u regionu ukazuju da na to nisu uticale samo domaće ekonomske politike, već da su im znatno doprinele i neke povoljne međunarodne okolnosti- pad cena sirovina, naročito nafte i gasa.

Ostvareni rast u Srbiji u 2015. i 2016. najverovatnije bi bio, baš kao i drugih u regionu, za oko 1 odsto niži da ga vanredno nisu ubrzali povoljni međunarodni činioci.

Do promene povoljnih međunarodnih ekonomskih okolnosti doći će pre ili kasnije, a privreda Srbije još ne zadovoljava uslove za visoki privredni rast bez pomoći povoljnih spoljnih pokretača, upozorava Fiskalni savet.

Prosečan rast BDP Srbije od 2010. do 2016. bio je oko 0,5 odsto, dok je u zemaljama jugoistočne Evrope bio oko 2,5, a u državama okruženja oko 2 procenta. Samo je Hrvatska u prethodnih sedam godina imala niži privredni rast od Srbije, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.