Fiskalni savet: U završnom računu za 2023. nedovoljno transparentne budžetske pozajmice

„Ono što se može naći u završnom računu jeste lista svih pojedinačnih rešenja o upotrebi tekuće budžetske rezerve tokom 2023. godine, bez naznake koja od tih rešenja se uključuju, a koja ne uključuju u limit. Ukupna suma ovih rešenja iznosi 75,8 milijardi dinara, odnosno 3,98 odsto prihoda i primanja za 2023. godinu. Na osnovu toga može se zaključiti da je tekuća budžetska rezerva u 2023. sigurno ostala u okvirima koje je definisao zakon“, naveo je Fiskalni savet.

Dodaje se da je potrebno unaprediti izveštavanje o tekućoj budžetskoj rezervi, jer se netransparentno prikazuju rashodi za neto budžetske pozajmice.

„Još nema transparentnog prikazivanja neto budžetskih pozajmica, sa kojih je isplaćivana podrška preduzećima u energetskom sektoru. Već nekoliko godina u analizama završnog računa Fiskalni savet ocenjuje da bi ovaj dokument trebalo transparentnije da prikazuje pojedine kategorije, prvenstveno rashoda, ali i prihoda“, navedeno je u analizi.

Rashodi za subvencije, kako je navedeno, stranim direktnim investitorima, plaćene kazne i penali, priliv na neporeskim prihodima po osnovu uplate dobiti preduzeća i agencija, sve to zaslužuje više prostora u završnom računu.

Još jedan primer nedovoljno obrazloženih rashoda već tri godine, stoji u analizi, jesu neto budžetske pozajmice.

Sa ove pozicije se, stoji u analizi, od otpočinjanja energetske krize, krajem 2021. isplaćivana podrška preduzećima u energetskom sektoru, što završni račun do sada nije eksplicitno prikazao.

U 2023. godini ovi rashodi izvršeni su, kako je navedeno, u manjem iznosu u odnosu na budžetski plan (71 milijarda dinara u odnosu na 117 milijardi u budžetu i 75 milijardi u rebalansu budžeta 2023) i u manjem iznosu nego 2022. godine (kada su iznosili 202 milijarde dinara), ali je njihov iznos ipak još uvek veliki i neosporno zaslužuje detaljnije obrazloženje.

Ukupno je u periodu 2021-2023. energetskim preduzećima isplaćeno preko 2,3 milijarde evra, bez da je završni račun u ovim godinama prikazao kojim preduzećima su ova sredstva otišla i pod kojim uslovima.

Indirektno je poznato da je, kako je pokazala analiza, Srbijagas u 2021. dobio oko 300 miliona evra, u 2022. oko 1,1 milijardu evra, da je EPS 2022. dobio oko 500 miliona evra (od čega se očekuje da 200 miliona evra vrati u budžet tokom 2024-2025), dok je preko 400 miliona evra isplaćeno 2023. godine.

Energetska preduzeća u vlasništvu države dobila su skoro 50 milijardi dinara u 2023. godini, bez da je to završni račun prikazao.

Iz finansijskih izveštaja preduzeća bilo je, kako je naveo Fiskalni savet, moguće rekonstruisati najveći deo neto budžetskih pozajmica 2023, pa je Srbijagas dobio skoro 33 milijarde dinara, Elektrodistribucija Srbije skoro 13 milijardi dinara, dok je Elektromreža Srbije dobila oko tri milijarde dinara, sve u vidu beskamatnih pozajmica od države.

Međutim, zbog značaja i veličine ovih rashoda potrebno je da oni budu prikazani i u završnom računu, naročito što je gotovo izvesno da će ove pozajmice biti otpisane, odnosno da se sredstva neće vratiti republičkom budžetu, ocenio je taj Savet.

Dodaje se da rekonstruisanje neto budžetskih pozajmica države na osnovu finansijskih izveštaja preduzeća znači da spisak preduzeća koja su dobila sredstva nije nužno potpun, odnosno moguće je da postoji još neko preduzeće koje je dobilo sredstva, pa čak i prikazalo to u svojim izveštajima, ali da nije obuhvaćeno tom analizom.