Fokusiraćemo se na proizvodnju gama mašina

Imam utisak da je ključni problem neadekvatna ponuda finansijskih instrumenata, pre svega povoljnih kredita. Jer. za početak svakog posla neophodan je početni kapital. S druge strane, moram da se pohvalim da sam se ja ove godine suočila sa veoma pozitivnim iskustvom. Očigledno je da je država prepoznala značaj ženskog preduzetništva, pa je u ovoj godini poseban akcenat stavila na jačanje preduzetničke snage. Ako se ovakav trend državne podrške nastavi, onda će to otvoriti nove mogućnosti za samozapošljavanje žena – kaže na početku razgovora za Danas Jelena Čitaković, vlasnica i direktorka preduzeća Arpel u Beogradu.

* Krenuli ste od radnje za proizvodnju malih lasera, a sada se o Arpelu govori kao o porodičnoj kompaniji koja ostvaruje dobre poslovne rezultate u oblasti industrijske automatizacije i robotike. Preciznije, bavite se proizvodnjom CNC mašina industrijske klase. O kakvim je mašinama reč i gde se najviše primenjuju?

– Naši proizvodi svoju primenu nalaze u gotovo svim granama industrijske proizvodnje, poput drvoprerađivačke, kamenorezačke, mašinske, građevinske, tekstilne, automobilske, prehrambene… Do sada smo proizveli više od 200 CNC mašina, koje smo isporučili kupcima na Kipru, u Belorusiji, Mađarskoj, Nemačkoj i državama bivše Jugoslavije. U našem pogonu radi se na pet mašina od kojih smo tri sami konstruisali i napravili. Jednu takvu Arpel CNC mašinu, kupila je slovenačka kompanija Mramor hotavlje. Tom mašinom izrezani su svi elementi od kamena u Hramu Svetog Save u Beogradu i što je zanimljivo, uprkos maksimalnoj opterećenosti radeći, nije bilo nikakvih kvarova. Naš cilj je od samog starta bio ne samo da postanemo lideri u regionu, već i da, s obzirom na kvalitet mašina, budemo konkurenti evropskim firmama, naročito nemačkim. U narednom periodu ćemo se fokusirati na proizvodnju gama mašina za beskontaktnu obradu, odnosno tri vrste mašina koje će zadovoljavati potrebe svih vrsta industrije.

* Vi ste, očigledno, uspeli da pronađete put do inostranih kupaca. Ipak, šta mislite o udruživanju u klastere? Da li bi to olakšalo pristup trećim tržištima?

– Naši počeci su bili veoma teški. Imali smo volju za rad i ideju u čiju se realizaciju uključila cela porodica, dva sina, suprug i ja. Od resursa smo posedovali samo računar, ručnu bušilicu i brusilicu. I mnogo entuzijazma. Nakon deset godina sinovi konstantno implementiraju znanja stečena na fakultetu i Arpel se danas može pohvaliti dugačkom listom kompanija, pre svega stranih, za koje smo proizveli industrijske CNC mašine. Verujem da bi nam bilo mnogo lakše da smo bili deo nekog organizovanog nastupa prilikom osvajanja trećih tržišta. Što se tiče udruživanja u klastere ja sam imala fantastičnu ideju, čak sam organizovala timski rad, ali tu nedostaje podrška na lokalnom nivou, kao i podrška države.

* Da li ste se na tom putu do uspeha oslanjali isključivo na sopstvena sredstva, ili ste imali i neku vrstu podrške u vidu bankarskih kredita, ili donacija, bespovratnih sredstava… i koje su to, prema Vašoj oceni, najveće teškoće sa kojima se suočavaju preduzetnici, naročito žene?

– Ideja je bila da osnujemo porodičnu firmu iz metalskog kompleksa. I bez mnogo dvoumljenja odlučili smo da novac od otpremnine, u iznosu od oko 15.000 evra, krenemo u neizvesnost, koja je urodila plodom. Ubrzo smo kod Fonda za razvoj aplicirali za kredit za početnike i dobili smo 10.000 evra pod veoma povoljnim uslovima. Drugu podršku nismo imali jer su bankarski krediti sa dvocifrenim kamatama bili neprihvatljivi. Uz puno truda uspeli smo da iz profita u godinama koje su dolazile širimo proizvodnju, ali su uvek kamen spoticanja, i najveću prepreku, predstavljale finansije. Naročito ženama. Zašto? Zbog hipoteke koja je preduslov za dobijanja bilo kakvog kredita. A poznato je da u Srbiji mali broj žena može da se pohvali da je neka nekretnina u katastru uknjižena na njeno ime.

* Slažete se, dakle, s konstatacijom da je ženama u biznisu teže nego muškarcima?

– U Srbiji, još uvek, vlada mišljenje da su muškarci predodređeni za preduzetničke poslove, dok je za žene prioritet da sve poslove u kući obavi na vreme, pa tek onda da razmišlja o tome da se ostvari i u biznisu. Mislim, ipak, i to me raduje, da se taj model razmišljanja polako menja. I drago mi je zbog toga.

* Žiri Udruženja poslovnih žena Srbije prepoznao je Vaš entuzijazam i dodelio Vam je priznanje „žena zmaj“, u kategoriji „najevropskija ženska firma“. Da li to znači da je Vaše preduzeće ustrojeno prema evropskim standardima (koliko radnika upošljavate) i kakav odnos imate prema priznanjima?

– Arpel posluje po evropskim standardima, verovatno zbog toga i nemamo konkurenciju u regionu, a i veliki smo izvoznici. To su dva kriterijuma po kojima smo rangirani kao najevropskija ženska firma. Ne znam ko je šta pre prepoznao, da li Udruženje poslovnih žena Srbije moj entuzijazam, koji je rezultirao priznanjem koje sam dobila, ili sam ja prepoznala neverovatnu potrebu i zadovoljstvo da budem deo tog tima. Bilo kako bilo, Udruženje poslovnih žena Srbije za mene predstavlja svojevrsnu mirnu luku u kojoj ja pronalazim odgovore na brojna pitanja. Tu preduzetnice, koje možda imaju neku dilemu, ili im je potreban mali podsticaj da zaplove u vode privatnog biznisa, mogu da dobiju dodatnu motivaciju. I zato je moja preporuka svim damama, koje su makar počele da razmišljaju o pokretanju biznisa, da ne odustanu.

Berićetna godina preduzetništva

* Godina 2016, koja je proglašena godinom preduzetništva, je na izmaku. Kako biste ocenili rezultate ostvarene, pre svega, na planu podrške razvoju privatnog preduzetništva?

– Žao mi je što je 2016. na izmaku jer ja sigurno ne bih mogla da ostvarim sve ove poslovne rezultate da nije bilo podrške Ministarstva privrede, odnosno subvencije države. Preciznije rečeno, dve mašine iz uvoza koje su nam sada od ogromne koristi u procesu proizvodnje, nabavili smo zahvaljujući državnoj podršci od 25 odsto i povoljnom bankarskom kreditu. Nedavno sam, preko konkursa za pomoć preduzetnicama, od Grada Beograda dobila bespovratna sredstva, u iznosu od 500.000 dinara i nabavila još opreme. Zato mogu da potvrdim da se o ovoj godini preduzetništva može govoriti samo u superlativu. Bilo bi dobro da se taj trend nastavi i u narednim godinama kako bi se što veći broj žena odlučilo da pokrene sopstveni biznis.