Fond delio novac i kapom i šakom

Ministarstvo privrede početkom ove nedelje objavilo je tabele u kojima je navedeno ko je sve dobijao sredstva iz Fonda za razvoj, a po raznim programima podsticaja kojima je trebalo da se podigne konkurentnost domaćih firmi i podstakne proizvodnja i izvoz. Apsurd je da se veliki broj preduzeća sa spiska „dobitnika“ sada nalazi ili u stečaju ili eventualno u restrukturiranju, a ta pozicija im omogućava da i ne pomišljaju kako da vrate milionske iznose uzetih kredita. Za takav nemar prema sredstvima poreskih obveznika nema racionalnog objašnjenja, a tvrdnje pojedinih privrednika da su pozajmice dobijali oni koji su bili spremni da izdvoje procenat za stranku ili posrednika, još niko nije ispitivao.

Među objavljenim izveštajima najviše pažnje privukao je Fond za razvoj, koji je plasirao 217 milijardi dinara, ali je gotovo 100 milijardi iz tog portfolija nenaplativo jer je novac dat propalim firmama. Navodi se i da je dodatno Fond za razvoj izdao garancije vredne preko 79 miliona evra preduzećima koja nisu solventna. U vrhu liste dužnika nalaze se i poznate firme, poput Simpa, koji je u više navrata dobijao sredstva, zatim Galeb grupe, Borovica transporta i slične, ali su na spisku i brojna fizička lica sa start ap programima i bez podataka da su nakon primljenog novca uopšte ušli u osnivanje firme i pokretanje biznisa.

Ni sredstva svih poreskih obveznika koja je u tom trenutku nadležno ministarstvo plasiralo preko Fonda u protekloj deceniji nemaju bolji skor, jer od 96,3 milijarde dinara čak dve trećine (64,6 milijarde) nije moglo da se naplati, a najveći deo ( 54,4 milijarde) duguju korisnici koji nisu ni započeli otplatu iako su im obaveze odavno dospele.

U Ministarstvu privrede zaključuju da je „očigledno da u Fondu za razvoj postoji problem u sistemu procene rizika plasmana“.

– U situaciji kada nisu poznati uzroci problema naplativosti kredita i kada država od svih građana traži da podnesu teret krize, neodgovorno je dalje plasirati sredstva bez analize razloga katastrofalnog stanja portfolija Fonda za razvoj. Ovo je stav cele Vlade i članova Upravnog odbora Fonda. Od svih državnih službenika, posebno od direktora agencija i fondova, očekuje se najviši stepen odgovornosti u trošenju novca građana Srbije – saopštilo je Ministarstvo povodom zahteva za novu kreditiranje.

Izgleda, uz to, da će novi ministar u potpunosti promeniti sistem podrške privredi, jer se u saopštenju kaže i da su nejasni kriterijumi prema kojima „baš ovi projekti doprinose razvoju Srbije i zaslužuju subvencionisane kamatne stope, a neki drugi ne“. Ministarstvo je od Fonda zatražilo da obustavi svako novo kreditiranje dok se ne sagleda trenutno stanje. „Bacanje novca u bunar bez dna mora da prestane“, zaključuju u Ministarstva.

Ipak, u ovom trenutku nema najave da li ćemo dobiti odgovor na pitanje ko je odgovoran za nenaplative plasmane, kao i za činjenicu da Fond uopšte nije imao kontrolu utroška namenski dodeljenih sredstava. A podsetimo, reč je o novcu koji su u budžet uplaćivali svi građani i legalna privreda.

(U sutrašnjem broju: Koga su sve kreditirali poreski obveznici)

Ko je sve zatražio kredit

Među predlozima za nove kredite koji je Fond za razvoj juče dostavio Ministarstvu privrede nalazi se veći broj uslužnih preduzeća, od ugostiteljskih objekata, pečenjara do frizerskih salona, ali ima i privatnih klinika, trgovina na veliko i na malo, kao i manji broj proizvodnih preduzeća. Među njima je, u vrhu liste sa traženih 200 miliona dinara (Fond je predložio da se odobri 150 miliona) firma Agroposlovi, koja se bavi proizvodnjom mlinskih proizvoda, a vlasnik joj je, preko matičnog preduzeća SHSF, Čedomir Jovanović. Prema nameni, Fond je predložio da se odobre krediti koji su traženi za trajna obrtna sredstva, refinansiranje starih kredita, a u manjem delu i za nabavku opreme i izgradnju poslovnog prostora.

Ni pokušaj da se naplati

Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) upravlja portfoliom na papiru vrednom preko 61 milion evra. Sa dodatom kamatom, u blokadi su potraživanja u visini preko 13 milijardi dinara. U velikom broju slučajeva AOFI nije ni pokušavala da naplati potraživanja niti da aktivira sredstva obezbeđenja. Politika te institucije je, međutim, promenjana od aprila ove godine, nakon dolaska nove direktorke Ane Malešević, kažu u Ministarstvu privrede. Iz AOFI-ja je juče u budžet Srbije uplaćeno 88,3 miliona dinara iz dobiti koja je ostvarena u prethodnoj godini.