Foto: FoNet/ MGSI (Ilustracija)Izgradnja Moravskog koridora ne spada u prioritete kada je reč o saobraćajnoj infrastrukturi Srbije a kao i svi drugi poslovi u našoj zemlji vezani za podizanje putne mreže, prepušta se stranim kompanijama što je štetno kako po interese države tako i domaće građevinske operative, smatra stručna javnost.
Izgradnja Moravskog koridora, to jest njegove prve deonice od Pojata do Kruševca, počela je u decembru prošle godine i trenutno se radi na podizanju centralnog kampa za radnike i mehanizaciju u blizini Kruševca.
Očekuje se da ta deonica bude završena do kraja sledeće godine.
Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da se Moravski koridor nikako ne može smatrati saobraćajnom kičmom Srbije, odnosno najvažnijim projektom koji je nužno realizovati baš u ovom trenutku.
– Izgradnja auto-puteva je važna stvar i uvek je dobro kada se oni grade. Međutim, to nikako ne znači da je Moravski koridor prioritetan za izgradnju. Jedan od problema na tom planu je i to što je on posledica političkog uticaja a ne nasušne potrebe za realizaciju tog infrastrukturnog projekta – navodi naš sagovornik.
On dodaje da je veoma problematičan način na koji se realizuje gradnja putne infrastrukture u Srbiji.
– Osnovni problem je što se taj posao gotovo u celini prepušta stranim kompanijama. Zbog toga Srbija gubi na formiranju kadrova u toj oblasti. Naročito se to vidi u sektoru nadzora koji u najvećoj meri obavljaju stranci – kaže Kovačević.
Prema njegovim rečima izgradnja puteva bi trebalo da se realizuje na drugačiji i po interese države prihvatljiviji način.
– Država bi trebalo da se zaduži kako bi se realizovali ti projekti i u skladu sa tim da pronađe izvođača radova sa najpovoljnijom odnosno onim koji nudi najnižu cenu radova – ističe Kovačević.
Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije kaže za Danas da je izgradnja Moravskog koridora važan projekat u sklopu uređivanja Moravičkog sliva.
– Shodno tome, izgradnja auto-puta ima važnu ulogu u tom procesu. Problem je što je taj posao trebalo da rade domaće građevinske firme, kao i svaki drugi projekat koji finansira država. Mi smo se maksimalno zalagali da do toga i dođe, ali na žalost, opet je strana kompanija dobila važan infrastrukturni posao u Srbiji. To je loše po interese domaće građevinske operative ali i države, jer bi domaće kompanije bolje platile naše radnike angažovane na izgradnji nego što to čine strane. Takođe, posao izgradnje će faktički, samo kao podizvođači, sprovesti naši građevinari. Međutim, zarada će otići u inostranstvo a ne našoj zemlji, kao što bi bio slučaj da glavnu ulogu u izgradnji ima domaća operativa – objašnjava Rodić.
Dužina celokupnog Moravskog koridora, od Pojata do Preljine, biće 112 kilometara i taj projekat bi trebalo da bude završen za četiri godine.
Cilj je da poveže sedam opština, pola miliona stanovnika i više od 20 hiljada kompanija sa Koridorom 10 na istoku i auto putem „Miloš Veliki“ na zapadu.
U okviru projekta biće regulisana rečna korita u dužini od 68 kilometara, postavljeni i telekomunikacioni uređaji i prvi put će biti primenjene nove tehnologije.
Radove na izgradnji Moravskog koridora izvodi američko-turska kompanija „Behtel-Enka“ sa kojom je potpisan ugovor vredan skoro 800 miliona evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
