Forum za evropski Balkan: Jedan od glavnih problema dosadašnjeg procesa proširenja EU gubitak veze između pregovora i realnog političkog stanja

Analizi Foruma konstatuje da Plan rasta predstavlja delimičan odgovor na kritike dosadašnje politike EU prema zemljama koje se već dugo nalaze u raznim fazama procesa pristupanja Uniji.

U pojedinim kritikama Plana ukazuje se na relativno ograničenu visinu sredstava za Zapadni Balkan u poređenju sa državama članicama.

Prema nekim analizama, ukupan novac za region Zapadni Balkan od oko 17 miliona stanovnika iznosiće maksimalno oko 3,5 milijardi godišnje, bespovratna sredstva i krediti, što se može uporediti sa 5,3 milijarde evra koliko prima Hrvatska koja ima manje od četiri miliona stanovnika.

Bez obzira na ovo, ne treba potceniti dodatna sredstva iz Plana rasta koja znače povećanje od oko 67 odsto ranije predviđenih ukupnih sredstava EU za region u periodu do 2027. godine.

Jedan od glavnih problema dosadašnjeg procesa proširenja predstavljao je gubitak veze između pregovora o proširenja i realnog političkog stanja u pojedinim državama kandidatima, kao što je to slučaj, na primer, u Srbiji.

U uslovima kada konačni cilj pregovora, ulazak u EU, nije na horizontu, kod političkih elita znatno opada interes za suštinske reforme.

Forum ukazuje da su dva glavna pitanja, kada je reč o primeni Plana rasta, u kolikoj meri će realno doprineti podsticaju ekonomskog rasta na Zapadni Balkan, pa time i većoj konvergenciji regiona i koliko će direktno finansijsko uslovljavanje Agendi reformi zaista uticati na dinamiku stvarnih političkih i ekonomskih reformi.

Možemo zaključiti da je PRZB u prvom redu orijentisan na pitanje ekonomske integracije i podsticaja rasta, a ne toliko na pitanje samih uslova za članstvo, odnosno ubrzanja procesa proširenja, dodaje se u analizi.

Plan rasta ne predviđa čak ni delimični ili postepeni ulazak država Zapadnog Balkana u pojedine institucije EU kojom bi se omogućila fazna, institucionalna integracija zemalja kandidata na principu diferencijacije članstva.

Sa formiranjem novog sastava Evropske komisije nakon izbora za Evropski parlament, otvaranjem pregovora o članstvu sa Ukrajinom, Moldavijom i Bosnom i Hercegovinom tokom ove godine, a posebno sa procesom zatvaranja pregovaračkih poglavlja u slučaju Crne Gore, mogu se očekivati i novi dodatni koraci u (pre)dugoj sagi o proširenju Unije, zaključuje Forum za evropski Balkan.