Francuski Vinči dao najbolju ponudu za aerodrom

Stručni tim je sinoć rangirao Vinčijevu ponudu kao najbolju od četiri pristigle, posle čega je Vlada Srbije vanredno zasedala kako bi odobrila rang listu. Očekuje se da će ime koncesionara danas zvanično saopštiti predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Prema nepotvrđenim informacijama, Vinči je ponudio jednokratnu koncesionu naknadu od 501 milion evra. U pitanju je kompanija koja upravlja sa 35 aerodroma u sedam zemalja, a deo je jedne od najvećih građevinskih grupacija na svetu, koja ukupno zapošljava 180.000 ljudi i posluje u više od 100 zemalja.

Vinči erports je među pet najvećih aerodromskih operatera u svetu i jedan od najvećih koncesionara, koji upravlja aerodromima u Japanu, Čileu, Kambodži, Brazilu, Dominikanskoj Republici, Portugalu i svojoj matičnoj Francuskoj u kojoj ima 12 aerodroma, među kojima se ističe onaj u Lionu koji je 2016. uslužio 9,5 miliona putnika. U Portugalu Vinči upravlja sa 10 aerodroma, među kojima je najveći međunarodni aerodrom u Lisabonu koji je 2016. prevezao 22 miliona putnika, dok je njihov Kansai aerodrom u Japanu primio 25 miliona putnika.

Odluka o izboru najpovoljnijeg ponuđača došla je posle dva odlaganja.

Prvi rok za odluku bio je 25. decembar koji je pomeren navodno zbog Božića po gregorijanskom kalendaru na 29. decembar. Onda je iz kabineta predsednika Vlade stiglo saopštenje da se rok ponovo odlaže zbog “naknadno primljenih podataka i potrebe za njihovim pojašnjenjem radi kvalitetnije analize istih“. Juče je bio taj novi rok.

U međuvremenu su sve češće počele da se čuju najave da je Etihad odlučio da izađe iz Er Srbije, s obzirom da im ove godine ističe petogodišnji ugovor potpisan u avgustu 2013. godine. Prema informacijama Danasa, Etihad još nije tražio produženje ovog ugovora. Ako bi ovaj avio-gigant odustao od aranžmana sa Vladom Srbije, to bi Er Srbiju ostavilo u rukama države, odnosno na teretu budžeta, zbog čega Vlada, prema nezvaničnim informacijama, ubrzano traži alternativnog partnera. Ove informacije se poklapaju sa povlačenjem Etihada iz Alitalije i Er Berlina, koji je bankrotirao, dve investicije koje su Etihad koštale ogromnih gubitaka, kao i promenom u rukovodstvu arapske kompanije prošle godine.

Zato je prema nezvaničnim informacijama, Vlada Srbije pokušala da nađe rešenje u kom bi investitor preuzeo Er Srbiju u paketu sa Aerodromom te da je to bio pravi razlog prethodnog odugovlačenja sa koncesijom. Do toga, međutim, na kraju nije došlo.

Prema ovim izvorima, država je razgovarala sa kineskim investitorom u pokušaju da ga ubedi da uzme i aerodrom i Er Srbiju zajedno. Ovi pregovori su se, po tim navodima, odvijali mimo koncesionog postupka, a pošto bi, da su uspeli, koncesija morala da bude otkazana, država je prolongirala izbor pobednika.

Do sada je bilo ukupno osam odlaganja rokova, ali sam proces trajao je do sada kraće nego kod koncesija u okruženju.

Prema rečima ekonomiste Gorana Radosavljevića, nekadašnjeg pomoćnika u Ministarstvu finansija u vladi Mirka Cvetkovića, pregovori oko koncesija su ozbiljna stvar i zato nije jasno zašto su odlagani rokovi za pet-šest dana da bi onda opet bili pomereni.

“Ja sam učestvovao u pregovorima oko revidiranja loše koncesije za izgradnju auto-puta Horgoš-Požega i to je bilo jako teško, sa puno stvari koje treba rešiti. Zato ne vidim kako pomaže to što se najavljuje da će za pet dana biti objavljena odluka, pa onda opet novo odlaganje. To deluje neozbiljno”, ocenjuje Radosavljević, dodajući da se ne znaju detalji i da će se razlozi odlaganja verovatno saznati kada bude saopštena odluka o koncesionaru.

Milan Kovačević, stručnjak za strana ulaganja, ističe da bi u slučaju koncesije Etihad mogao manje da eksploatiše Aerodrom, ali bi s druge strane država morala da se odrekne bilo kakvog strateškog cilja u narednih 25 godina, jer bi cilj koncesionara bio što veći profit.

“Povećanje broja putnika i rast transporta robe, kao i ostali pokazatelji govore da je bolje sačuvati Aerodrom nego ga faktički prodavati na 25 godina. Ako vladajuća partija priznaje da nema kadar za upravljanje, neka daju profesionalnom upravljaču za udeo u dobiti”, poručuje Kovačević dodajući da je problem kod koncesije što se ne zna za šta će novac biti upotrebljen. Prema njegovim rečima, teško da se može upotrebiti efikasnije nego što bi bio sam Aerodrom.

Očekivanja od koncesije

Prema ranijim najavama, Vlada od koncesionara očekuje jednokratnu uplatu od 400-450 miliona evra, kao i godišnju nadoknadu koja bi iznosila određen procenat godišnjih prihoda. Ove nadoknade bi bile isplaćene svim akcionarima Aerodroma kao dividenda. Finansijski najveća stavka je obaveza investiranja, a govorilo se da država traži oko 700 miliona evra investicija u narednih 25 godina. Obavezujuće ponude su dala četiri ponuđača, tri konzorcijuma, jedan predvođen južnokorejskim Inčeonom, zatim drugi predvođen ciriškim aerodromom i indijsko-grčki konzorcijum i na kraju Vinči.