Fridman: Ako SAD podigne carine najviše će pogoditi Amerikance

Jedan od najpoznatijih libertarijanaca, anarhokapitalista koji se zalaže za privatizaciju svega, doktor fizike, a profesor prava na Santa Klara Univerzitetu u SAD, inače prema sopstvenim rečima bez ijednog odslušanog predavanja o pravu, smireno sa osmehom sedi na kauču u jednoj od sporednih prostorija u Kolarčevoj zadužbini objašnjavajući kako je moguć sistem u kome država ne mora da izvršava presude već to mogu i isključivo privatnici.

„Knjiga koju trenutno pokušavam da objavim bavi se feudalnim pravnim sistemima veoma različitim od naših. Obrađujem 13 pravnih sistema, bivših i sadašnjih od kojih samo jedan ima veze sa modernim pravnim sistemima. O tome sam predavao poslednjih 10 godina i odlučio sam da to pretočim u knjigu. Ono što me je zanimalo su pravni sistemi u kojima je sprovođenje zakona privatizovano i decentralizovano. Na primer, takav je bio Saga period na Islandu pre 1.000 godina. Postojao je sudski sistem, ali vlasti nisu izvršavale sudske odluke, već je izvršenje bilo potpuno privatno“, objašnjava Fridman, inače sin nobelovca i jednog od velikana ekonomske nauke 20. veka Miltona Fridmana.

„Osnovni uslov postojanja takvog sistema je da postoji kredibilna pretnja ukoliko si me oštetio i nećeš da me obeštetiš da ću te kazniti. U ovu pretnju krivac mora da poveruje. Na Islandu pre 1.000 godina sudski sistem je pomagao, jer ako sud kaže da mi duguješ svi u društvu znaju da ako odbiješ da mi platiš i ako krenem na tebe da sam ja dobar, a ti loš i svi će meni pomoći“, nastavlja on.

* Ali kako slabiji može da preti jačem i da mu ovaj poveruje?

– U islandskom sistemu su to rešili tako što je zahtev za odštetu mogao da se prebaci na nekog drugog. Ako me oštetiš i sud presudi da moraš da mi platiš neku sumu i ako sam starac koji ne može to od tebe sam da naplati, ja mogu da prenesem odštetni zahtev na komšiju koji je snažan i ima sinove koji će to da naplati od tebe naravno uz nadoknadu.

Neke romske zajednice imaju zanimljive sisteme. U zajednicama rumunskih Roma onome ko prekrši njihove zakone i ne želi da obešteti oštećenog prete izbacivanjem iz zajednice. U Americi zajednice Roma koriste državni sistem za sprovođenje svojih zakona. Na primer, ukoliko jedan napravi štetu drugom, oštećeni ga prijavljuje policiji i podnosi tužbu i time ga pritiska da plati odštetu. Kada on plati, prijave i tužbe se povlače.

* Iako vi tvrdite da je to superioran način sprovođenja pravde mi imamo stalno jačanje države?

Vi u Srbiji imate manji uticaj države danas nego pre 40 godina. Ali da, istina je da je uticaj države sve veći. To je kompleksno pitanje i ja ne znam ceo odgovor. U slučaju anglosaksonskog sveta možda ima veze sa istorijom. U srednjem veku kada bi nekog opljačkali ili napali na putu, kraljevom putu, onda bi osim odštete oštećenom morali da platite i kaznu kralju. Vremenom je sve više zemlje pripadalo kralju, a i kazna koja se plaćala kralju postajala je sve veća, pa je onda država brinula o njenoj naplati, a podanici su se vremenom oslanjali sve više na državu.

* Od ekonomske krize 2008. godine Marks ponovo postaje popularan, a proriče se kraj kapitalizma. Kako vi to vidite?

Marks je imao predviđanja, a pokazalo se da se desilo potpuno suprotno od toga što je on predviđao. On je predvideo da će tokom vremena srednja klasa biti istisnuta, a da će oni na dnu biti sve siromašniji. Ispostavilo se da su oni na dnu postajali bogatiji, a srednja klasa sve veća. Na globalnom nivou nejednakost se smanjuje. U Kini je ogroman broj ljudi izašao iz siromaštva. Inače, postoji čak jedan pasus koji je Marks napisao o čudima 19-vekovnog kapitalizma. Ne znam o kakvom kraju kapitalizma se govori. I veliku recesiju je prouzrokovala intervencija države a ne kapitalizam.

* Poslednjih meseci imamo zaoštravanje ekonomskih odnosa i najavu trgovinskog rata Amerike sa Kinom, Evropom, Meksikom… Ko će tu biti najviše pogođen?

Podizanje carina najviše šteti potrošačima u zemlji koja podiže carine. Oni skuplje plaćaju proizvode i imaju manji izbor. Zatim štete i zemlji protiv koje se podižu carine, jer smanjuju izvoz tih proizvoda.

Kako je onda moguće da iako su štetne po svoje građane države ipak donose protekcionističke mere? U teoriji izbora poznato je da male i dobro organizovane grupe mogu da ostvare svoje interese na uštrb velikih, ali neorganizovanih grupa. Tako ovde imamo slučaj da nekoliko proizvođača čelika prikupi i uloži neka sredstva u lobiranje za podizanje carina na uvoz čelika, iako će to da šteti brojnim drugim kupcima proizvoda od čelika koje će plaćati skuplje. Što je veća ta grupa, to se teže organizuje, pa tako svi ostali se neće organizovati i skupiti više novca da lobiraju protiv carina.

* Kako se taj trgovinski rat može odraziti na male zemlje poput Srbije?

Pa ukoliko recimo SAD uvede carine samo protiv Kine onda vas neće pogoditi, čak naprotiv, možda ćete povećati izvoz u SAD na račun manjeg izvoza Kine. Ali ako dođe do opšteg povećanja carina prema svima onda ćete svakako biti pogođeni. Male zemlje moraju biti otvorene, one ne mogu kao velike zemlje da zadovoljavaju svoje potrebe unutrašnjom trgovinom.