Frilenseri: Država hoće da uštedi na sudskim postupcima

Naime, država je ponudila da Poreska uprava obustavi kontrole plaćanja poreza i doprinosa na ove prihode do usvajanja izmena Zakona o porezu na dohodak.

U tim izmenama bi Poreska uprava omogućila plaćanje obaveza nastalih u prethodnih pet godina u ratama u narednih 10 godina, povećao bi se procenat priznatih normiranih troškova na 43 odsto prihoda (koji bi se odbijali od poreske osnovice) i otpisala bi se kamata na obaveze nastale u prethodnih pet godina.

Rok za izmene zakona bi bio do maja ove godine.

Ova ponuda ne važi za one koji ostvaruju prihode iz inostranstva izdavanjem nekretnina (to se pre svega odnosi na izdavanje stana na dan), zatim na prihode od trgovine kriptovalutama i od dobitaka od igara na sreću. Takođe se nudi da se radnopravni status za fleksibilne oblike rada uredi posebnim zakonom.

Nešto od toga su frilenseri i tražili, ali nisu dobili ono što je, prema rečima Mirana Pogačara, predsednika Udruženja radnika na internetu, najvažnije, da se ne obračunavaju poreske obaveze pet godina unazad, već od trenutka kada je Poreska uprava obavestila obveznike o obavezi plaćanja poreza, što je 20. oktobar prošle godine.

On ističe da predstavnici države nisu uopšte pokazali razumevanje za probleme frilensera, i to probleme koje je sama država izazvala nečinjenjem prethodnih 20 godina.

„Nisu oni nama dali nikakav ustupak, već je država samo pokušala da uštedi na troškovima sudskih postupaka koje bi posle morala da plaća. Što se tiče povećanja normiranih troškova na 43 odsto, to znači u proseku smanjenje poreza i doprinosa sa 44 na 33 odsto. Sa tim se tek nalazimo na nivou obaveza koje imaju zaposleni, ali mi za razliku od njih nemamo ni plaćeno bolovanje, ni godišnje odmore, ni sindikalno udruživanje, ne možemo da podignemo kredit… Mi tražimo da se obaveze obračunavaju od oktobra prošle godine kada je Poreska uprava objavila obaveštenje, jer oni su krivi zbog toga što ljudi nisu bili svesni da treba da plaćaju porez“, ocenjuje Pogačar dodajući i da će oko 40.000 ljudi dobiti rešenja Poreske uprave.

Prema važećim propisima porez na prihode koje ostvaruju radnici na internetu je za većinu njih 20 odsto, a plaća se i doprinos za penzijsko osiguranje od 25,5 odsto i za zdravstveno osiguranje 10,3 odsto.

Prema sadašnjoj situaciji na prihod od 70.000 dinara frilenseri su morali da prijave i plate porez i doprinose od 44 odsto u proseku, što je 30.800 dinara.

Posle predloženih povećanja normiranih troškova na 43 odsto, opterećenje se smanjuje za 10 odsto, pa bi morali na ovaj prihod da plate dažbine od 23.100 dinara.

Ipak, kako kažu u Udruženju i sa tim nivoom opterećenja i dalje bi rad u Srbiji bio skuplji nego u mnogim drugim državama u okruženju.

U Udruženju radnika na internetu su pozvali članove da se izjasne, a sudeći prema komentarima na Fejsbuk stranici Udruženja mnogi frilenseri su razočarani, pa čak i uvređeni ponudom države, a preovlađujući sentiment je da država želi da ih otera iz zemlje.

Milan Trbojević iz knjigovodstvene agencije Knjiški moljac ističe da je ovo prva ponuda države i da verovatno ima još prostora za ustupke.

„Mislim da je njihov zahtev da se doprinosi smanje na 15-16 odsto nerealna, ali to je maksimalan zahtev. Važno je da se pregovori nastave, da dve strane nađu rešenje. Zakon koji bi se bavio pitanjem fleksibilnog rada bi mnogo toga rešio, ali je problem rešavanja unazad. U svakom slučaju ovo je tek prva runda i još ima prostora za pregovore“, ocenjuje Trrbojević.

Pitanje frilensera koji primaju honorare iz inostranstva otvorilo je i jedan stari-novi problem.

Pre 15-ak godina u Srbiji se mnogo pričalo o tome koliko je država skupa i koliko zaista košta poreske obveznike i govorilo se da bi se to najbolje videlo kada bi se zaposlenima isplaćivale bruto plate, a onda oni sami plaćali porez i doprinose za penziju i zdravstvo.

Radnici na internetu u stvari su upravo u toj situaciji. Njima leže novac na račun na koji nisu plaćene nikakve dažbine.

Sada, kada vide koliko su novca zaradili i koliko moraju da plate državi, jedna od često ponavljanih zamerki u njihovim komentarima je da ne dobijaju odgovarajuću vrednost za svoj novac.

Ovo je posebno izraženo sada kada moraju da plate doprinose za unazad za pet godina, a nisu uopšte bili zdravstveno osigurani po tom osnovu, a takođe, doskoro nisu bili ni prepoznati u Zakonu o PIO, pa im ne bi išao ni staž sve i da su ga uplaćivali.

Juče su se predstavnici Udruženja sastali sa Zaštitnikom građana, a u narednim danima nameravaju da održe sastanke po Srbiji sa frilenserima, a zatim i sa svim građanima koji imaju neke probleme sa državom.

S jedne strane država ima silu u svojim rukama i zakon iza sebe, ali s druge strane frilenseri imaju brojnost i organizovanost kako su pokazali na protestima, tako da ostaje da se vidi gde će se naći u budućim pregovorima.