Frilenseri Srbije traže informacije od susednih zemalja o načinu oporezivanja tog sektora

On je za Betu rekao da će pisma sa istim zahtevom predati i ostalim zemljama iz okruženja iako „znaju da ni u jednoj državi, osim za oko 900 radnika u Bosni i Hercegovini, poreska služba nije naplatila ‘unazad’ porez na dohodak građana kao što pokušava u Srbiji“.

Poreska uprava Srbije je krajem prošle godine frilenserima, na osnovu kontrole njihovog rada u poslednjih pet godina, poslala rešenja za porez na dohodak sa, kako su rekli, astronomskim iznosima.

Posle njihovog protesta u januaru ove godine započeli su pregovori sa predstavnicima Vlade Srbije, koji su, kako su ocenili frilenseri neuspešno završeni ponudom Ministarstva finansija da im se otpiše kamata na te iznose, a da se ostatak duga plaća u mesečnim ratama u periodu od deset godina.

„Potpuno su ignorisali naš osnovni zahtev da se prethodni period ne oporezuje i time radnici na internetu ne guraju u sigurno dužničko ropstvo“, rekao je Pogačar.

Dodao je da je opravdan njihov zahtev da se prihodi frilensera u prethodnih pet godina ne naplaćuje jer ne postoji zakon koji to reguliše, a dokaz za to je što su mnogi pitali u Poreskoj upravi da li i koliko treba da plate porez i da im je rečeno da u domaćem zakonodavstvu ne postoji propis za oporezivanje te vrste rada u „platformskoj ekonomiji“.

Vlada Srbije je posle pregovora sa frilenserima najavila da će menjati Zakon o godišnjem porezu na dohodak građana, a i u Ministarstvu rada će se pripremati predlog zakona o fleksibilnim oblicima rada.

Pogačar je rekao da nezvanično znaju da u svim susednim zemljama postoji zakon o oporezivanju frilensera i da, na primer u Severnoj Makedoniji plaćaju porez na prihod od deset odsto.

On je rekao da su ih kolege iz susednih zemalja obavestile da ih njihove države ne oporezuju „unazad“, pre donošenja odgovarajućeg zakonskog i poreskog rešenja, a pogotovo ne za proteklih pet godina.

Srbija do sada, kako je rekao, nije uskladila svoje zakonodavstvo sa pojavom i razvojem poslova digitalnih radnika, uprkos mnogim pokazateljima da ih ima oko 40.000.

„Zvaničnim informacijama iz ambasada susednih zemalja želimo da Vladi Srbije pokažemo da postoje adekvatna zakonska i poreska rešenja i da ih treba primeniti i u Srbiji“, rekao je Pogačar.