Frilenserima od januara preti skok poreza sa 300 na 3.650 evra

Nedugo nakon toga počela su pristizati i prva poreska rešenja sa dugom i kamatom pride.

Frilenseri su izašli na ulice nekoliko puta i to u velikom broju što je nateralo državu da sedne za sto.

U aprilu je postignut dogovor, doduše privremen, koji bi trajao do Nove godine do kada će biti donet novi zakon ili izmenjeni postojeći zakoni kako bi pitanje rada na internetu bilo rešeno na duge staze.

Osnovana je radna grupa u oktobru kada je održan prvi i do sada jedini sastanak.

Drugi je zakazan za sledeći utorak, tek pošto je Udruženje radnika na internetu prekjuče poslalo pismo Vladi i ministarstvima finansija i rada sa apelom da se dogovore oko rešenja za frilensere.

Državi se možda i ne žuri, ali frilenserima gori.

Naime, u aprilu kada je izmenjen zakon o porezu na dohodak, dogovoreno je da se oproste dugovi svima koji su prihodovali do 768.000 dinara godišnje (mesečno 64.000 dinara ili oko 540 evra).

Onima koji su imali prihode do 1.000 evra u proseku je ostala obaveza da plate 13 odsto, a oni koji su zarađivali mesečno do 2.000 evra morali su da plate 20 odsto.

To je što se tiče prošlosti, ali radnike na interentu brine budućnost. Prema dogovoru, imali su pravo na normirane troškove od 50 odsto prihoda i neoporezivi iznos od 32.000 dinara mesečno.

Ako se ne bi dogovorili do 1. januara, a s obzirom na to koliko je ostalo do kraja godine, sva je prilika da neće, i ako bi prestalo da važi sadašnje oporezivanje, frilenserima bi bio priznat samo neoporezivi iznos od 18.300 dinara mesečno, bez normiranih troškova i sa punim doprinosima i povrh toga porezom na dohodak od 20 odsto.

Prema kalkulatorima za obračun poreza za frilensere, godišnji namet po osnovu poreza i doprinosa do kraja ove godine na recimo mesečni prihod od 700 evra iznosi oko 62.200 dinara ili oko 530 evra.

Da ne bude zabune, ovo je namet za celu godinu. A ako ostanu bez dogovora, frilenseri će za isti prihod morati da plate 430.550 dinara godišnje ili malo više od 300 evra mesečno, što je oko 43 odsto bruto prihoda.

U Udruženju radnika na internetu ovo ocenjuju kao kraj frilensera u Srbiji čime će kako procenjuju oko 100.000 ljudi ostati bez posla. Miran Pogačar, predsednik URI, poziva državu da produži sadašnji poreski tretman.

“Nemoguće je da radna grupa do kraja godine izađe sa rešenjem s obzirom da do sada vlada i ministarstva ništa nisu uradili da se dođe do rešenja. Pošto nije donet zakon koji bi se odnosio na frilensere ili postoji mogućnost i da se izmene postojeći zakoni, o porezu na dohodak, o obaveznom socijalnom osiguranju i možda Zakon o radu, jedino moguće je da se produži postojeći poreski tretman na još dve godine u toku kojih bismo došli do rešenja. Ne treba žuriti, već treba regulisati ovu oblast kako treba”, ocenio je Pogačar.

Dodatna muka koja je pogodila deo frilensera i to možda i najbrojniju grupu među njima je zabrana kineskih vlasti da stranci predaju deci engleski bilo preko platformi bilo uživo.

“Ta uredba uskoro stupa na snagu, a škole već polako gase platforme i smanjuju broj časova. Taj posao su radile desetine hiljada ljudi. Bilo bi dobro da država odustane od naplate dugova za poreze i doprinose tim ljudima koji su ostali bez posla ukoliko imaju dugove”, apeluje Pogačar dodajući da će Udruženje organizovati prekvalifikacije kome bude potrebno.

Upravo ovaj slučaj gde hiljade ljudi ostaje bez posla preko noći za Tanju Jakobi iz Centra za istraživanje javnih politika je centralno pitanje statusa frilensera.

“Treba urediti njihova radna prava tako da mogu da dobiju zaštitu kada ostanu bez posla. Oni se nalaze na globalnom tržištu rada gde se za čas mogu stvari promeniti. Kada 1.000 ljudi ostane bez posla u nekoj fabrici država skače na noge, a ovde imamo hiljade i možda i desetine hiljada ljudi koji ostaju bez posla i država je slepa za to”, ističe Jakobi.

Ona napominje da je nesporno da frilenseri moraju da plate i poreze i doprinose, ali od Nove godine to bi mogao postati oblik rada najopterećeniji nametima.

“Ne znam kakvo će biti rešenje, ali mislim da bi trebalo produžiti ovaj sadašnji tretman koji traje do kraja godine, jer je bez toga status frilensera neodrživ. Oni bi morali plaćati skoro polovinu prihoda za dažbine. I to će najviše pogoditi one sa manjim prihodima i neredovnim poslovima. Oni koji zarađuju 1.000 evra i više oni i prelaze u preduzetnike. Recimo, ljudima koji rade na platformama škole stranih jezika insistiraju da rade kao fizička lica. Ljudi koji rade na takvim platformama neće moći da izdrže takav teret oporezivanja”, tvrdi Jakobi dodajući da će verovatno neki raditi na crno nadajući se da ih Poreska uprava neće uhvatiti.

Centar za istraživanje javnih politika je uradio i istraživanje o frilenserima tokom pandemije i prema rečima Jakobi u celom regionu stagnira broj frilensera, kao i cena rada.

“Ljudi rade i to je dobro. Mala promena je primećena u Srbiji, a to je manja ponuda radne snage u softveru na platformama. Naša pretpostavka je da su oni zaposleni na klasičnom tržištu rada gde vlada velika potražnja za njima, dok ovde raste učešće kreativnih zanimanja, prevođenja, unosa podataka…”, objašnjava ona.