„U novembru biće u decembru“: Zašto se završetak Fruškogorskog koridora godinama odlaže i da li je cena koju plaćamo opravdana?

Tom prilikom je izjavio kako će ovaj važan put koji skraćuje put između Novog Sada i Beograda biti gotov za dve i po godine, odnosno polovinom 2026.

Međutim, predsednik Srbije je, još 2020, na istom mestu poručio kako će radovi na Koridoru biti okončani pre vremena, to jest, u martu ove godine.

„Fruškogorski koridor, brza saobraćajnica od Novog Sada do Rume od oko 48 kilometara, biće izgrađena u rekordnom roku, do 15. marta 2024. godine“, izjavio je tada Vučić.

Ako se vratimo još unazad, ukoliko bismo poverovali u obećanja ministara, taj koridor je trebalo uveliko da bude gotov.

Još 2016. godine je najavljeno da će Srbija dobiti Fruškogorski koridor, dugačak skoro 48 kilometara.

Ipak, iako je predsednik Srbije kao prvobitan vremenski okvir za završetak ovog projekta naveo 2020. godinu, njegova izgradnja počela je tek u maju 2021.

Naime, 2016. godine tadašnja ministarka za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu Zorana Mihajlović, istakla je da izgradnja koridora, jedne od prioritetnih tačaka Vlade Srbije, treba da krene krajem te godine. Međutim, to se nije desilo, a 2017. ministarka je rok za početak radova pomerila na 2018. godinu.

Dve godine kasnije, potpisan je Protokol o saradnji između Republike Srbije i Narodne Republike Kine za izgradnju brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma, ali je komercijalni ugovor potpisan u oktobru 2020. Potom je izgradnja, sa kineskom firmom CRBC, započeta u maju 2021, a završetak projekta, prema ugovoru, predviđen za 2025. godinu.

S tim u vezi, Danijel Dašić, inženjer građevine, komentarišući konstantno odlaganje završetka radova, poručuje da ne može da se seti ni jednog projekta koji je aktuelna vlast realizovala, a koji je završen na vreme.

„Takođe, ne sećam se ni projekta koji je koštao koliko je u startu navedeno, i koji nije morao naknadno da se popravlja. To je standardni sistem rada naprednjaka – nije bitno šta se radi, već da se radi što duže. Tada je na snazi tehnika izvlačenja novca iz budžeta. Postoji ogroman broj pratećih firmi koje na suptilan način izvlače novac iz velikih infrastrukturnih projekata, na ime naknadnih, pratećih radova. S tim u vezi, nije suština da se projekat završi, već da što duže traje kako bi se što više para izvuklo“, ističe naš sagovornik.

Odlaganje završetka radova na Fruškogorskom koridoru ne iznenađuje ni Zoranu Mihajlović, bivšu potpredsednicu Vlade Srbije, koja ukazuje da bi bilo poželjno i predstaviti na koji načun je cena za ovu deonicu obračunata.

„Nema razloga da se odlaže, ali kad imate ministre i druge koji se bave tako važnim projektima, a rade sve, samo ne svoj posao – onda nema čuđenja. Najskuplji deo ovog projekta je tunel, i to zbog konfiguracije tla veoma je skup, a Putevi Srbije treba da stave na uvid analize i dokumentaciju kako se došlo do cene“, pojašnjava Mihajlović.

Naša sagovornica ističe da je dodatno pitanje i to šta je sa eksproprijacijom, koju takođe rade Putevi, jer je, prema njenim rečima, sa njima stalno postojao problem oko završavanja svog dela posla.

„Uopšte, svi infrastrukturni projekti kasne, prvo zbog neznanja i landaranja ministarstava, jer morate upravljati projektom, rešavati probleme svih učesnika, a ne šetati se i izigravati velike ministre. Drugo, sasvim sigurno, zbog neuredne dokumentacije. A treće, i za mene posebno problematično, to je i poruka građanima i građankama Vojvodine da kod njih svi projekti kasne i odlažu se. Nije jasno zašto, i nije dobro“, poručuje Mihajlović, uz zaključak da Srbija, posle završetka koridora 10 (južnog i istočnog kraka), mora ravnomerno da se razvija u pogledu sobraćajne infrstrukture, a sada to, kako kaže – nije slučaj.

Kada je reč o novčanim ulaganjima, kredit za izgradnju ove saobraćajnice vredan je tačno 608.384.610 dolara, ali tom sumom pokriva se 85 odsto vrednosti projekta po Komercijalnom ugovoru, dok će država Srbija obezbediti ostalih 15 procenata, što je 107.361.990 dolara.

S tim u vezi, prema rečima inženjera Dašića, cifra od 12,7 miliona evra po kilometru je previsoka, posebno u prvoj fazi izgradnje, a nju objašnjava „ugrađivanjem“ političara u velike projekte.

„U startu, za auto-put kroz ravnicu, cifra po kilometru je prevelika. Auto-put od Prištine do Tirane koštao je skoro duplo manje. Mi nemamo transparentan ugovor, niti predračun radova. Ono što je sigurno, jeste da neće koštati 12,7 miliona, već će završna suma biti oko 20 miliona, ili preći tu cifru, zavisno od toga koliko njih će se ugraditi u Koridor. Jedino što je sigurno, osim činjenice da „u novembru, biće u decembru“, jeste da će cena biti veća nego što je dogovorena, i da na kraju nećemo znati šta smo dobili za te pare. Odnosno, kakav je kvalitet radova, i da li ćemo imati revizije projekta i podatke ko se koliko ugradio u Koridor“, poručuje Dašić.

Za kraj, Danasov sagovornik poručuje da infrastrukturni projekti u Srbiji služe da što duže traju, da se što duže finansiraju, i da partijska preduzeća što duže mogu da izvlače pare.

„Zato su idealni Kinezi, koji ništa ne traže, već samo isplatu. Kao kada odemo u kinesku robnu kuću, i niko ne pita što nema garancije, već je bitno da košta jeftinu“, zaključuje Dašić.