Fudbal najprofitabilniji sport u Evropi

 Među prvih 20 najgledanijih sportskih programa uglavnom su mečevi reprezentacije i Đokovića, dok se najbolje rangirani klupski prenos, a reč je o novembarskom derbiju između Crvene zvezde i Partizana, našao tek na 16. mestu. Najgledaniji sportovi na malim ekranima bili su fudbal, sa rejtingom 4,21 odsto, tenis, vaterpolo i rukomet. Fudbal i rukomet više prate muškarci (od 40 do 60 odsto), dok gotovo podjednak broj pripadnika oba pola gleda tenis i vaterpolo – izjavio je Darko Broćić, izvršni direktor Nilsen audiens d.o.o, koji je na konferenciji Danas konferens centra predstavio rezultate praćenja gledanosti sportskih kanala u Srbiji u 2012. godini.

Do ovih podataka došlo se merenjima sprovedenim u 880 domaćinstava, pri čemu je u istraživanju učestvovalo oko 2.500 pojedinaca starijih od četiri godine. Kada je reč o kablovskim specijalizovanim sportskim kanalima, najveći broj gledalaca imao je Eurosport 1 (3,1 miliona gledalaca), slede Eurosport 2, SOS kanal, oba kanala Sportkluba, pa Arenasport 1. Najveći udeo u gledanosti, tzv. šer, beleži Sportklub, a u stopu ga prate oba kanala Eurosporta i SOS kanal.

Ukazujući na razmere komercijalizacije u sportu i prihode od televizijskih prava, Jovan Šurbatović, generalni sekretar Fudbalskog saveza Beograda, konstatovao je da najveće prihode klubovi ostvaruju od TV prava, a tek onda od prodatih karata i komercijalizacije. Zato ne čudi da se termini najvećih takmičenja usklađuju sa potrebama televizijskih prenosa.

– Prvi TV advertajzing spot emitovan je u SAD u poluvremenu bejzbol utakmice, kada je za 10 sekundi plaćeno devet dolara. Najskuplji spot plaćen je tokom ovogodišnjeg finala Superbola u američkom fudbalu, kada je 30 sekundi emitovanja koštalo tri miliona dolara – objašnjava Šurbatović.

Od 2005. do 2008. godine TV prava su donela 2,5 milijardi dolara prihoda. U prethodne tri godine prihod od TV prava premašio je 3,9 milijardi dolara, dok su, poređenja radi, top sponzorstva donela samo 957 miliona dolara. Najkomercijalniji sportski događaj je Superbol, slede Olimpijske igre i Svetsko prvenstvo u fudbalu.

– Najprofitabilniji sport u Evropi je fudbal. Klubovi u Engleskoj su 1991. godine od TV prava inkasirali 214 miliona evra, a danas se može govoriti o sumi od čak 2,9 milijardi evra. Premijer liga je obezbedila ugovor za TV prava u vrednosti od 3,69 milijardi evra za trogodišnji ciklus. Italijanska Serija A ima godišnji ugovor od 944 miliona evra i tamo se udeo prihoda od prodaje TV prava u strukturi ukupnih prihoda kreće i do 60 odsto. U Španiji TV prava donose 655 miliona evra godišnje, dok Barselona i Real imaju poseban ugovor od 143, odnosno 157 miliona evra godišnje – navodi Šurbatović.

Goran Milićević, izvršni direktor za marketing Komercijalne banke, naveo je da su oni napravili nekoliko sponzorskih ugovora, i u tom kontekstu pomenuo KK Partizan (ugovor sa Evroligom), Košarkaški savez Srbije i KK Radnički Kragujevac.

– Iskustvo sa Kombank arenom je izuzetno dobro. Posle samo šest meseci u javnosti je prihvaćen taj termin. Naši motivi za potpisivanje petogodišnjeg ugovora bili su promotivna funkcija od prestižnog značaja, jer je reč o najvećem sportskom objektu u regionu. Pri odabiru Kombank arene važan je bio sadržaj koji taj objekat nudi, zatim kvalitet igrača koji gostuju, imena vrhunskih umetnika, odnosno svih sadržaja koji se u dvorani odvijaju – objasnio je Milićević.

Izlaganje Zvezdana Terzića, predsednika OFK Beograda, odnosilo se na probleme u izgradnji sportske infrastrukture u Srbiji. On je podsetio na činjenicu da je od izgradnje stadiona (1957. godine) formalni vlasnik Republika Srbija, a korisnik Grad Beograd, koji je pravo korišćenja preneo na Sportsko društvo i OFK Beograd. To pravo korišćenja isteklo je u aprilu 2009. U međuvremenu se promenio zakon i pravna kategorija „prenos prava korišćenja sa pravom raspolaganja“ više ne postoji, pa se, ističe Terzić, nameće pitanje ko je vlasnik stadiona, odnosno ko je u obavezi da ga rekonstruiše i dovede na nivo standarda koje propisuje FIFA i UEFA.

– Što se tiče Omladinskog stadiona, stav Grada Beograda je da ne treba ulagati u fudbalske stadione, ali postoji raspoloženje da se OFK Beogradu dozvoli da pronađe rešenje kojim bi sve strane bile zadovoljne. Ali, osnovno pitanje jeste ima li smisla započinjati rekonstrukciju, ili je Omladinski stadion toliko dotrajao da bi se više isplatilo da se izgradi novi. Utoliko pre što je postojeći stadion izgrađen davno, na lošim temeljima, a zapadna i južna tribina nalaze se na klizištu – ističe Terzić.

On smatra da sportski klubovi nisu u mogućnosti da izmiruju ni tekuće troškove, a još manje da iz prihoda finansiraju održavanje i izgradnju sportskih objekata. Nerealno je očekivati da i država to učini.

– Poseban problem predstavljaju nerešeni imovinsko-pravni odnosi. Prema važećem Zakonu o planiranju i izgradnji, investitor može biti samo vlasnik ili nosilac prava dugoročnog zakupa na zemljištu. Sportski klubovi, u najvećem broju slučajeva, nisu ni vlasnici zemljišta ni nosioci prava dugoročnog zakupa na zemljištu. Sve to otežava izgradnju novih ili rekonstrukciju postojećih sportskih objekata. Da zlo bude veće, ni Zakonom o sportu iz 2011. nije predviđen mehanizam za rešavanje imovinskih odnosa na postojećim sportskim objektima – upozorava Terzić.

Jovan Ivković, predsednik FK Voždovac, pojasnio je šta je sve trebalo uraditi kako bi projekat, koji je pri kraju, doveo do toga da na mestu stadiona zaživi nešto što će trajati decenijama.

– Odlučili smo da napravimo samostalni objekat koji će biti uklopljen u ambijent u kojem je izgrađen. Imali smo dve godine rada na papirologiji i idejnim projektima, sa arhitektonskim poduhvatom da ga uklopimo u staro jezgro grada. Zvanični naziv mu je Stadion-centar Voždovac, ima 5.000 mesta na tribinama i prošao je sve testove UEFA. U okviru stadiona je fitnes centar i 30.000 kvadrata maloprodajnih površina u savremenom tržnom centru, restoran na krovu, igraonice za decu i konferencijske sale, gde će posao naći najmanje 1.000 ljudi – navodi Ivković.

Dušan Lukić, direktor razvoja Metalac A.D., govorio je o izgradnji modernog stadiona u Gornjem Milanovcu, u sklopu sportskog centra. Stadion ima 4.500 mesta i nastao je kao rezultat jednog od prvih javno-privatnih partnerstava. Metalac je učestvovao sa 80 odsto troškova, a u regulisanju imovinskih odnosa učestvovali su Republika Srbija i Opština Gornji Milanovac, dok je FSS donirao reflektore.

– Izradi idejnih pa glavnih projekata pristupili smo 2010. godine, kamen temeljac postavljen je 4. oktobra prošle, a prva utakmica odigrana je 1. septembra ove godine. Objekat ima tri tribine, sa svim pratećim sadržajima ispod njih. Zadovoljava sve FIFA i UEFA standarde, pa se nadamo kategoriji dva. Zbog skučenog prostora nismo mogli da razmišljamo o drugim održivim sadržajima. Imamo 42 kamere koje pokrivaju svaku tačku gledališta. Sala za medije može da primi oko 80 novinara na galeriji, a tu su i lože za VIP goste – zaključio je Lukić.

Darko Broćić, izvršni direktor Nilsen audiens d.o.o

Najgledaniji sportski događaj u 2012. bilo je finale Evropskog prvenstva u rukometu između Srbije i Danske, sa 29,7 odsto gledanosti. Slede studijski program uoči finala Australijan opena između Novaka Đokovića i Rafaela Nadala i finale Evropskog prvenstva za vaterpoliste Srbija – Crna Gora

Jovan Šurbatović, generalni sekretar Fudbalskog saveza Beograda

Prvi TV advertajzing spot emitovan je u SAD u poluvremenu bejzbol utakmice, kada je za 10 sekundi plaćeno devet dolara. Najskuplji spot plaćen je tokom ovogodišnjeg finala Superbola u američkom fudbalu, kada je 30 sekundi emitovanja koštalo tri miliona dolara

Goran Milićević, izvršni direktor za marketing Komercijalne banke

Iskustvo sa Kombank arenom je izuzetno dobro. Posle samo šest meseci u javnosti je prihvaćen taj termin. Naši motivi za potpisivanje petogodišnjeg ugovora bili su promotivna funkcija od prestižnog značaja, jer je reč o najvećem sportskom objektu u regionu

Jovan Ivković, predsednik FK Voždovac

Odlučili smo da napravimo samostalni objekat koji će biti uklopljen u ambijent. Imali smo dve godine rada na papirologiji i idejnim projektima. Zvanični naziv mu je Stadion-centar Voždovac, ima 5.000 mesta na tribinama i prošao je sve testove UEFA

Dušan Lukić, direktor razvoja Metalac A.D.

Stadion u Gornjem Milanovcu ima 4.500 mesta i nastao je kao rezultat jednog od prvih javno-privatnih partnerstava. Metalac je pokrio 80 odsto troškova, a u regulisanju imovinskih odnosa učestvovali su Republika Srbija i Opština Gornji Milanovac, dok je FSS donirao reflektore

Simbioza lokalnih samouprava i klubova

– Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama iz 2011. godine predstavlja, u ovom momentu, najprimereniji pravni okvir za izgradnju novih ili rekonstrukciju postojećih sportskih objekata. To podrazumeva dogovor sa lokalnom samoupravom kao nosiocem prava svojine na sportskim objektima. Jedan od načina za realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva jeste osnivanje zajedničkog društva, pri čemu bi lokalna samouprava prenela vlasnička prava na sportski klub. Finansiranje izgradnje bilo bi olakšano, jer bi finansijeru mogla da se ponude različita obezbeđenja za njegovo ulaganje – da bude, recimo, partner u projektu. Manjkavost ovog zakonskog rešenja ogleda se u tome što rok na koji se zaključuje javni ugovor ne može biti duži od 50 godina – ističe Zvezdan Terzić, predsednik OFK Beograda.