G7 napreduje ka dogovoru o upotrebi kamata od zamrznute ruske državne imovine za pomoć Ukrajini

„Napredujemo u razgovorima o potencijalnim sredstvima iz vanredne dobiti od blokirane ruske suverene imovine u korist Ukrajine, u skladu s međunarodnim pravom i našim pravnim sistemima“ – piše u tom dokumentu.

Cilj je da se liderima G7 pre samita u Pulji, takođe u Italiji, u junu, predstave opcije koje će omogućiti dodatnu finansijsku podršku Ukrajini – rekli su ministri.

Ministri finansija sedam najbogatijih zemalja sveta potvrdili su ponovo u saopštenju da će imovina Rusije ostati blokirana dok Rusija ne plati štetu nanetu Ukrajini ratom.

Oni ipak nisu utvrdili iznos ili mehanizam kojim bi se omogućilo uzimanje sredstava za Ukrajinu od buduće kamate od 300 milijardi evra imovine Ruske centralne banke zamrznute u zemljama G7 i drugde u Evropi.

Većina te imovine je EU jer je 185 milijardi evra zamrzlo međunarodno telo za depozite sredstva „Euroclear“, uspostavljeno u Belgiji.

Države EU su prvi korak napravile usvajanjem početkom maja sporazuma o zapleni prihoda nastalih od zamrznute ruske imovine da bi naoružali Ukrajinu što je između 2,5 i tri milijarde evra godišnje.

SAD žele da idu dalje i izvršili su pritisak na zemlje G7 da se okupe oko „mega-zajma“ od oko 50 milijardi dolara koji bi bio garantovan budućom kamatom od zamrznutih ruskih sredstava.

Ostaju da se razjasne još mnoga pitanja, kao što su podela rizika između SAD i Evrope, iznos kamatnih stopa, ko će biti poverilac duga.

SAD su u februaru predložile da zemlje G7 jednostavno zaplene zamrznuta ruska sredstva, ali su odustale od te ideje zbog uzdržanosti svojih saveznika zabrinutih jer bi nastao opasan pravni presedan, a strahuju i od moguće odmazde Rusije.

Pored SAD u G7 su još Italija koja je predsedavajuća grupe ove godine, Japan, Kanada, Velika Britanija, Francuska i Nemačka.