Gaja Montelatići, osnivačica Impakt Haba: Manji problem je broj žena u biznisu od toga koliku moć imaju

Takvu podršku, preduzetnice, ali i žene koje traže posao, moći će uskoro da dobiju u okviru projekta “Ona Zna” koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodiće ga Impakt Hab (Impact Hub Belgrade), uz saradnju sa partnerima iz Američke privredne komore u Srbiji (AmCham), UN Women (agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena), Centra za razvoj jablaničko-pčinjskog okruga i Erste banke.

Gaja Montelatići, suosnivačica Impakt Haba, tokom više od 10 godina saradnje sa ženama kaže za Danas da će u okviru projekta “Ona Zna” analizirati gde su razlike u veštinama kod žena u Beogradu i drugim velikim gradovima u odnosu na žene van urbanih sredina i pokušati da pomognu da se taj jaz smanji.

„Takođe, želimo da shvatimo šta poslodavci traže od zaposlenih, koje veštine i znanja. Istovremeno ćemo raditi i na tome da pomognemo ženama koje imaju sopstvene biznise. Pokušaćemo da im olakšamo da dobiju pristup finansijskim sredstvima, među kojima su i bankarski krediti koji nisu toliko dostupni mikro, malim preduzećima i startapima“, kaže Montelatići.

Prema njenom iskustvu, na najveću prepreku žene nailaze ne kod poslovne ideje, već kod lansiranja biznisa na tržište.

„Kada biznis prestane da bude ideja koja se razvija i počne da ostvaruje prihode, dešava se da se preduzetnice ne osećaju kao da pripadaju tom svetu biznisa i finansija, jer najčešće u njemu vladaju pravila koja su postavili muškarci. Žene se često suočavaju i sa tim da im muškarci kojima su privatno okružene govore da je bolje da prepuste taj deo posla nekom drugom, a one da nastave da se bave kreativnim delom, da se okrenu deci, porodici. Ne iz loše namere, već da ih zaštite od tog okruženja u kom dominiraju muškarci“, ističe ona dodajući da i pored sve veće podrške ženama, i dalje uglavnom muškarci vode biznise.

Prema njenim rečima, žene se osećaju kao da nisu na tom nivou, da manje znaju.

„Čini se da su žene manje sklone da se upuste u nešto ako nisu spremne, dok muškarci započinju posao s namerom da uče usput. Možda bi i žene češće trebalo da se ponašaju na taj način“, primećuje ona.

U današnje vreme, stvari se menjaju i sa tehnologijom. Žene su sve prisutnije u tehnološkim kompanijama i probijaju granice koje više nisu čvrste kao ranije.

Montelatići, Italijanka koja je od 1999. u Srbiji, nakon što je studirala u SAD, ističe da je manji problem broj žena u biznisu od toga koliku moć imaju, kolikim budžetom raspolažu.

„To je inače vrlo sličan problem i u drugim društvima, a izraženiji je u Južnoj Evropi, nego u Zapadnoj Evropi ili SAD“, napominje naša sagovornica.

„Ono što sam primetila je da je način komunikacije kod žena drugačiji nego kod muškaraca. Najpoznatiji lideri su muškarci, oni su postavili standarde ponašanja i komunikacije. Žene recimo ne vole da izađu same da predstave svoj biznis. Vole da ih ima više, a investitori to ne prihvataju dobro. Često svedočimo tome da kada preduzetnice predstavljaju svoja preduzeća potencijalnim ulagačima, kao na primer na Startap demo danu koji organizuje Impakt Hab četiri puta godišnje, žiriju mentora i investitora nije jasno ko je tu lider, ko je gazda. Druga stvar koju smo uočili je da muškarci ne primećuju probleme na tržištu ili u plasmanu svog proizvoda na isti način kao žene. Kada se razvijaju proizvodi ili usluge namenjeni ženama koje se profesionalno bave IT-em ili investiranjem… muškarci ne prepoznaju da postoji potreba za tim proizvodima i ne vide da takav biznis može da bude profitabilan“, navodi neke od prepreka za žene u biznisu Montelatići.

Biznisi koje žene vode uglavnom su mala ili mikro preduzeća, a i tu ih malo ima na rukovodećim pozicijama. Prema njenoj oceni, na tom mestu nedostaje im samopouzdanja i imaju manju sklonost ka riziku. Na primer, ne uzimaju kredit ako nisu sigurne da mogu da ga vrate.

„Moramo imati na umu da greška koju naprave žene ima duplu težinu. One imaju osećaj da imaju samo jednu šansu i ako je upropaste, vraćaju se da budu majke, žene… Zato se i teže odlučuju na neki rizičan korak neophodan za razvoj biznisa“, zaključuje ona dodajući da preduzetnice posebno teško dobijaju kedite, jer se na njih vodi malo imovine i ne mogu da ponude obezbeđenje banci.

Montelatići ističe da će u okviru USAID projekta “Ona Zna” raditi i sa kompanijama koje traže radnike i koje prepoznaju da je za bolje poslovanje potrebno i da neguju različitosti i atmosferu u kojoj se zaposleni osećaju komfornije.

„Na primer, u kompanijama je potrebno unaprediti komunikaciju, jer ljudi često nesvesno uvrede ženu na primer, nepriličnim komentarima, ne zato što su loši, već je prosto takvo kulturološko nasleđe i komunikacija“, kaže ona.

U planu je saradnja sa osamdesetak odabranih preduzeća sa kojima će se raditi na inkluzivnijiem obliku poslovanja, na učešću zaposlenih u odlučivanju, a to će biti i firme iz Beograda i unutrašnjosti, iz raznih sektora, od tekstila do tehnologija, malih i srednjih preduzeća, a u početku će biti i međunarodnih kompanija koje posluju u Srbiji.