Galetin: Kukuruz i soja podbacili, možda će morati da se uvede neka vrsta “izvozne kontrole”

Mere kojima je proletos ograničen izvoz žitarica uvedene su u trenutku kada je već počeo rat u Ukrajini, kako je naglaso i zato je i bilo razloga da država reaguje na takav način.

On je napomenuo, međutim, da je te mere trebalo mnogo ranije ukinuti.

“Za prvih deset dana marta došlo je do enormnog izvoza, kukuruza i pšenice je izvezeno onoliko koliko smo izvozili za više od mesec dana, tri do četiri puta je bio povećan izvoz i zato je bilo normalno da se zabrani izvoz u jednom trenutku”, rekao je Galetin na konferenciji posvećenoj tržištu hrane u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert.

Ta mera zabrane izvoza je, smatra on, dugo trajala, naročito kod pšenice, jer vrlo brzo je napravljena projekcija da će na kraju žetve biti viškova.

“Prinos pšenice je solidan, 3,2 miliona tona, a za domaće potrebe nam treba 1,5 miliona tona. Rezignacija naših poljoprivrednih proizvođača ima korene u tome da je propuštena šansa da se roba valorizuje, odatle je eskaliralo nezadovoljstvo koje je rezultiralo protestima”, istakao je Galetin.

On je podsetio da naš stočni fond iz godine u godinu beleži pad, i da sada imamo od 220.000 do 350.000 muznih krava što je značajnije manje nego pre 10 godina.

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine Uroš Kandić rekao je da žetva još nije gotova i da će tek kada to bude završeno moći da se prave bilansi.

“Videćemo šta će biti i vodićemo računa šta se dešava i donositi adekvatne mere”, istakao je Kandić i napomenuo da nestašica nema i da će za naše potrebe svega biti sasvim dovoljno do sledeće žetve.

Govoreći o merama zabrane izvoza koja je uvedena u martu Kandić je rekao da je uputa za pšenicu bilo toliko da bi se da nisu uveli zabranu desilo da ostanemo samo na onome što država ima u robnim rezervama.