Foto: Branko Vučković/FoNetŽetva pšenice počinje najkasnije za dve sedmice, a ovogodišnji rod bi trebalo da bude između 2,7 i tri miliona tona, kaže za Danas agroekonomski analitičar Žarko Galetin.
“Ne može tačno da se zna unapred, kod pšenice je problem što može da se desi da četiri ili pet dana pre žetve temperatura ode na plus 40 i da pokvari hemiju u samom zrnu, da mu padne proteinska vrednost.
Može i grad da padne i potuče je, ali realna očekivanja su da to bude do tri miliona tona”, ističe Galetin.
Nikakvog problema, kako kaže, neće biti zbog ukupnog bilansa jer su naše godišnje potrebe za pšenicom na nekih 1,4 do 1,5 miliona tona, kada se uračunaju i sve potrebe mlinarske industrije, onoga što ode u stočnu hranu, semensku proizvodnju, domaću upotrebu.
“Imaćemo manji prinos za 30 odsto nego prošle godine, hektarski prinos će biti niži, ali će to što smo u novembru prošle godine posejali nekih 30.000 hektara više, sve to biti kompenzovano”, napominje.
Prinos će zato biti potpuno zadovoljavajući, ističe Galetin i napominje da ono što nije bilo dobro do sada jeste odnos države prema zabrani izvoza jer može da se desi da se uđe u žetvu sa relativno velikim zalihama što može da stvori problem smeštaja nove pšenice.
Najviše toga će, napominje on, zavisiti od svetskog tržišta, kao što je to gotovo uvek kada se radi o pšenici.
“Paori su se žalili na cenu od 35 dinara, koja se sada nudi, ali prošle godine tokom žetve cena je bila 20 dinara. U jednom trenutku cena je bila i 44 dinara, ali na to su uticale okolnosti na svetskom tržištu”, ističe Galetin.
On kaže da su cene bazičnih kultura i dalje visoke, ali su nešto malo pale, i da je u slučaju pšenice na to uticalo i to što bi Rusija iz Odese trebalo da pusti 20 miliona tona pšenice preko Crnog mora.
“To je uticalo na pad cena i naši poljoprivrednici to ne mogu da gledaju kao teoriju zavere, to su okolnosti na svetkkom tržištu koje se prelivaju i kod nas”, kaže naš sagovornik.
Kiša
Kiša koja je poslednjih dana pala u pojedinim selovima zemlje za pšenicu je zakasnila, ističe Žarko Galetin, ali će kod nje uticati na to da klas ima manje zrna.
“Biće manje zrna, ali će ono biti krupnije zbog kiše. Kada se formira klas tada joj je trebalo kiše i taj klas je ostao uskraćen, ali zrno je povećano i na neki način će se to kompenzovati”, kaže Galetin i napominje da je kiša za kukuruz blagotvorna, i da on sada na njivama dobro izgleda, ali da će mu biti potrebno još kiše u julu i avgustu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
