Galopirajući rast izvoza IT usluga: Prošle godine stiglo se do 2,7 milijardi evra

Prema podacima Narodne banke Srbije, suficit koji je država imala u trgovini uslugama u ovom sektoru bio je 1,9 milijardi evra, jer je u isto vreme Srbija uvezla IKT usluga u vrednosti od 732 miliona evra.

Ukupno, vrednost izvoza celog sektora usluga prošle godine bio je veći od 11 milijardi evra, u kom IKT usluge čine značajan deo.

Upravo zato ga je premijerka Ana Brnabić juče označila “najbrže rastućim sektorom naše ekonomije”.

“Naša godišnja stopa rasta od 45 odsto veća je od svih EU država, a mi smo, najviše zbog rasta izvoza IKT usluga, država sa najvećim rastom izvoza usluga u Evropi od 2017. do 2022”, rekla je Brnabić na obeležavanju dve godine rada Instituta za veštačku inteligenciju.

IT analitičar u kompaniji Mineko kompjuters Milovan Matijević kaže za Danas da Vlada ima čime da se pohvali, iako je taj sektor u većinskom vlasništvu stranaca.

“Stranci su vlasnici firmi koje zapošljavaju više od 60 odsto radne snage u IKT sektoru i koje ostvaruju više od 60 odsto ukupnih prihoda. Tako da sve zavisi od njihove poslovne politike. Činjenica je da imamo rastući trend godinama unazad i da su godišnje stope rasta više od 40 odsto, što je impozantno”, ističe Matijević.

On kaže da je poslednji kompletan izveštaj koji postoji onaj iz 2020, ali da “tu nema nekog velikog pomeranja”, te da Srbija sa 2,7 milijardi evra softverskog izvoza učestvuje sa malo više od jedan odsto u Evropi, dok je na svetskom nivou to nekih pola procenta.

“Softverski izvoz u svetu bio je negde malo veći od 500 milijardi evra i rast postoji svuda u svetu, ali to što imamo udeo od 0,5 odsto znači da imamo još puno prostora za rast, naše firme teško mogu da uđu u neku zonu zasićenja”, napominje naš sagovornik.

Najviše tog izvoza ide u zemlje EU, gotovo 70 odsto, a najveće pojedinačno tržište Srbije su SAD.

Prema podacima NBS, najviše usluga Srbija je tokom prošle godine izvezla EU, više od osam od ukupno 11 milijardi je otišlo tamo. Od EU zemalja, najveće tržište za naš sektor je Nemačka u koju je otišlo 1,1 milijardi evra ovih usluga.

Ipak, globalno najveći partner Srbije u izvozu IKT usluga je SAD u koji je tokom 2022. izvezeno IKT usluga u vrednosti većoj 1,2 milijarde evra.
Treća na spisku zemalja kojima Srbija najviše prodaje ovu vrstu usluga je Velika Britanija – 883 miliona evra.

Srbija je sa 42. mesta u svetu na kom je bila pre sedam godina u izvozu stigla u 2021. do 35. mesta.

Matijević kaže da je Srbija treća u regionu po prihodima, i da je bolja odnosu na zemlje bivše Jugoslavije, ali da kaskamo za Rumunijom, dok smo blizu Mađarskoj.

On kaže da za nas izazov može da bude nešto što je slučaj u Nemačkoj. Nemačko tržište je ogromno i kod njih nema značajnijih performansi u softverskom izvozu jer oni to rade za svoje potrebe i lanac dodate vrednosti ostaje u njihovoj zemlji.

“To je po ekonomskim parametrima mnogo kvalitetnija varijanta”, napominje Matijević.

Rastu izvoza IT usluga kod nas prethodnih godina, tvrde stručnjaci, doprineo je povećani obim posla ali i rast cena, ali delom i to što se sve više radi upravo na tome da se obezbede veće dodate vrednosti.

U EU je na primer, prema podacima Eurostata, između 2014. i 2019. dodata vrednost IKT usluga rasla svake godine i porasla za 27,5 odsto, a ukupna dodata vrednost IKT sektora EU bila je veća od 504 milijarde evra u 2019. godini.

Među državama članicama EU relativna težina IKT sektora, merena odnosom njegove dodate vrednosti u odnosu na BDP, bila je najveća na Malti, 6,9 odsto.

Taj odnos dodate vrednosti IKT u BDP bio je relativno visok u i u Luksemburgu sa 6,1 odsto, dok je manja od tri odsto BDP-a bila u Španiji, Italiji i Portugalu, a najmanja u Grčkoj – 1,9 odsto.

Izazovi

U ovim vremenima, u slučaju globalne krize i pogoršanja uslova poslovanja sve firme koje posluju u Srbiji, kako kaže Milovan Matijević, prirodno se povlače u zemlje u kojima su osnovane.
“Iz ranijih slučajeva vidi se da oni sa sobom povlače i određeni broj ljudi koji su im ovde radili. To se oseća kada su krize i dešavalo se ranije”, ističe Matijević. On kaže da domaća privreda nema potrebe za 50.000 programera i da je srećna okolnost da može da se radi daljinski jer će onda većina odlučiti da ostane ovde, da rade preko interneta i zato postoji prostor za rast i broja zaposlenih, ali i prihoda.