Gas i nuklearke – spas za energetiku ili opasnost za ekologiju?

Energetska struka smatra i to da bi Srbija trebalo da razmišlja o izgradnji nuklearne elektrane u skoroj budućnosti a da su joj , zarad očuvanja energetske efikasnosti, potrebne i gasne elektrane.

Evropska komisija je 2. februara usvojila zakonsko rešenje po kome bi nuklearna energija i gas bili uključeni u sistem održivih i zelenih investicija. Da ta odluka ugleda i svetlost dana potrebno je da je usvoje poslanici Evropskog parlamenta kao i da je odobri savet šefova država i vlada Evropske unije.

Takozvana „Zelena taksonomija“ Evropske unije definiše energente koje zvanični Brisel smatra zelenim i preporučuje njihovu primenu kao korisnu za zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine. Dosad su se na spisku takvih energenata nalazili samo oni koji pripadaju korpusu obnovljivih izvora a sada su mu, uz primedbe ekoloških organizacija i pojedinih zemalja članica EU, pridodati „plavi energent“ i nuklearna energija. Nedavna energetska kriza, odnosno rast cena struje uzrokovan je, između ostalog, i nedovoljnom proizvodnjom iz obnovljivih izvora i nestašicom ruskog gasa potrebnog domaćinstvima i industriji u Evropskoj uniji. Evropska komisija je istakla da je nova klasifikacija ključna za dostizanje pravno obavezujućeg cilja da Evropska unija bude klimatski neutralna do 2050. godine.

Međutim, ovih dana svetski mediji spekulišu da je Evropska komisija takvu odluku donela usled pritiska Nemačke, koja se oslanja na proizvodnju struje iz gasnih elektrana i Francuske koja najveću količinu struje dobija iz nuklearki.

Prema predlogu zakona Evropske komisije nove nuklearne elektrane moći će da dobiju zelenu oznaku za dozvole izdate pre 2045. godine ako zemlje mogu da obezbede planove za bezbedno upravljanje otpadom i gašenje tih elektrana. Prirodni gas će takođe dobiti zelenu oznaku ako se koristi za zamenu više zagađujućih izvora energije, kao što je ugalj, i ako direktne emisije iz njegove upotrebe padnu ispod 270 grama ugljen-dioksida po kilovat-satu, ili u proseku manje od 550 kilograma godišnje u periodu preko 20 godina.

Takav predlog Evropske komisije, pored ekoloških grupacija, kritikovale su vlade Austrije, Danske, Holandije, Švedske, Luksemburga i Španije tražeći limit od 100 grama ugljen-dioksida po kilovat-satu. Evropski komesari iz Portugala, Španije i Austrije glasali su protiv tog predloga, što predstavlja pravu retkost na skupovima tog tela jer se odluke uglavnom donose konsenzusom. Takođe, predsednik Evropske investicione banke Verner Hojer izjavio je da ta banka neće koristiti zelenu oznaku za nuklearnu energiju i prirodni gas. Austrija i Luksemburg su pak najavili da će povesti pravni postupak pred Evropskim sudom pravde kako bi se osporio zakonski predlog Komisije.

Zvezdan Kalmar, programski koordinator Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), kaže za Danas da je inicijativa Evropske komisije potpuno nepravilna i neprihvatljiva i da se ekološki pokret izričito protivi da gas i nuklearna energija budu pridodati na spisak održivih i ekoloških investicija.

– To je potpuno pogrešno jer ni gas ni nuklearna energija nisu zeleni energenti koji ne zagađuju životnu okolinu. Uključivanje ta dva energenta u „zelenu taksonomiju“ je apsolutno protivno sprečavanju klimatskih promena i ne postoji nijedan validan razlog da do toga dođe – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima alternativa izgradnji gasnih elektrana i nuklearki bi trebalo da bude veće korišćenje hidropotencijala, energije vetra i solarnih panela kao i svih drugih raspoloživih obnovljivih izvora energije.

S druge strane Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, kaže za Danas da je odluka Evropske komisije dobra i pametna po interese energetskih potrošača.

– Praksa je pokazala da obnovljivi izvori energije ne mogu da budu osnova za proizvodnju struje. Jednostavno, koliko struje će se dobiti iz tog izvora zavisi isključivo od prirode. Shodno tome OIE nemaju potencijal da sami obezbede dovoljne količine struje za potrošače. Zbog toga je veoma značajno i korisno što je Evropska komisija prepoznala potencijal gasnih i nuklearnih elektrana – ističe Vuletić.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović takođe smatra da je odluka ispravna.

– Obnovljivi izvori su sjajna stvar jer je reč o energiji koja ne zagađuje životnu sredinu. Problem je u tome što oni nisu konstantni, kada je reč u proizvodnji, jer zavise od vremenskih uslova te je u „zelenu taksonomiju“ bilo nužno uključiti gas i nuklearnu energiju. Ni za jedan ni za drugi energent se ne može reći da ne zagađuje ali sa druge strane negativan uticaj na ekologiju je znatno manji nego kada je reč o uglju. Srbija bi svakako trebalo da razmišlja o izgradnji gasnih elektrana i nuklearke – objašnjava naš sagovornik.

Kada je reč o nuklearnim elektranama Gavrilović ističe da Srbija treba da se orijentiše na izgradnju takozvanih modularnih odnosno manjih nuklearki koje su bezbednije i na one koje se grade pod zemljom u bivšim rudnicima kako u slučaju havarije štetni efekti ne bi zahvatili površinu već bi ostali duboko pod zemljom.