Gase domaću čarter kompaniju da ne bude konkurencija

– I prethodna vlada je 2011. donela akcioni plan o podržavljenju Aviogeneksa, ali izuzev tog „slova na papiru“ ništa nije urađeno. Nakon smene vlasti ponovo smo se obratili nadležnima kako bismo našli rešenje za problem sa kojim se kompanija suočava. S obzirom da je uspešno rešeno pitanje Jat ervejza, smatramo da je pravo vreme rešavanje Aviogeneksa, koji se bavi čarter saobraćajem, iznajmljivanjem aviona kao i pomaganjem Jatu u obavljanju redovnog saobraćaja. Aviogeneks posluje već 45 godina i smatramo da postoji prostor i da je interes države Srbije i turističkih agencija da i dalje egzistiramo, da bi se održala zdrava konkurencija i sprečio monopol i veliki upliv stranih kompanija na domaćem tržištu čarter saobraćaja. Shodno tome, 4. novembra 2013. godine smo razgovarali sa u to vreme nadležnima u Ministarstvu privrede i dobili podršku da se reši status Aviogeneksa – kaže za Danas Radoslav Despotović, predsednik Sindikata letača, mehaničara i vazdušnog osoblja Aviogeneksa.

On objašnjava da je Aviogeneks, koji trenutno ima 37 zaposlenih, u vlasništvu kompanije Internacional CG u restrukturiranju sa 100 odsto udela. U ICG i kompaniji Generaleksport je akcionim planom za okončanje restrukturiranja sproveden poslednji krug socijalnog programa tako da te kompanije nemaju više nijednog zaposlenog.

– Shodno zaključku vlade od 10. novembra 2011. godine ostalo je samo da ICG potpiše ugovor o regulisanju potraživanja Republike Srbije prema toj kompaniji nakon čega bi država poslala stoprocentni vlasnik Aviogeneksa. Na taj način Aviogeneks, koji u svom vlasništvu ima jedan avion B737-200, star 26 godina, bi se izvukao iz postupka stečaja. Međutim, do danas postupak nije završen, Aviogeneks je i dalje zavisno preduzeće ICG koje faktički više ne postoji, što umnogome otežava naše poslovanje. S druge strane, Agencija za privatizaciju je dala mišljenje je da je Aviogeneks prezadužen i da kao takav nije pogodan za privatizaciju, već da treba da ode u stečaj – objašnjava naš sagovornik.

On naglašava da se preduzeće našlo u potpuno apsurdnoj situaciji – onemogućeno mu je pronalaženje strateškog partnera, a s druge strane postoje četiri kompanije iz Švajcarske, Rusije, Emirata i Južne Afrike koje se interesuju za kupovinu Aviogeneksa.

– Švajcarci su spremni da investiraju dva miliona evra, ali svejedno nadležni ne pokazuju bilo kakvu želju da se privatizacija naše kompanije omogući. Više puta smo se interesovali kada će akcioni plan, u onom delu koji se odnosi na nas, početi da se realizuje, ali nismo dobili nikakav konkretan odgovor. Umesto toga, svedoci smo „prebacivanje loptice“ između Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju ko je nadležan za naš slučaj. Niko se ne odaziva na molbe da naš slučaj uzmu što pre u razmatranje i reše na bilo koji način, jer mi nismo primili 18 zarada, nemamo overene zdravstvene knjižice i potpuno smo iscrpljeni. Smatramo da je u pozadini svega likvidacija Aviogeneksa kroz stečaj, kako ne bi predstavljao konkurenciju Etihadu – naglašava Despotović.

Zaposleni u Aviogeneksu smatraju da je to potpuno pogrešan način razmišljanja jer potreba za postojanjem i uslugama te kompanije i te kako postoji.

– Aviogeneks i dalje treba da nastavi sa poslovanjem jer postoji interesovanje kupaca od kojih su neki slali pisma o namerama Ministarstvu privrede i Agenciji za privatizaciju. Takođe, u regionu postoji interesovanje i potreba za saradnjom sa Aviogeneksom, primera radi Banjaluka i Skoplje. Za saradnju je zainteresovan i grad Niš. Interes zaposlenih je da se za Aviogeneks nađe strateški partner koji bi obezbedio noviji tip aviona za obavljanje čarter saobraćaja. Po ugovoru o lizingu Aviogeneks je leteo u Africi za kompaniju Vest erlajns iz Kotonua, država Benin.

– S obzirom da ne postoji opravdan razlog za odlazak našeg preduzeća u stečaj, mi i dalje insistiramo da nadležni u Vladi do kraja realizuju ugovor o prenosu udela na Republiku Srbiju, čime bi država postala vlasnik Aviogeneksa. Na taj način bi se otklonila banalna situacija u kojoj se preduzeće nalazi jer je nestankom kompanije čija je ćerka-firma bilo Aviogeneks ostao bez definisane vlasničke strukture i organa upravljanja. Posledice ovakvog stanja su da je jedinoj domaćoj čarter kompaniji onemogućen rad i razvoj, sistematski se urušava, čime se otvara prostor turskim, egipatskim i drugim prevoznicima da veliki deo prometa u čarteru, a reč je o sumi koja godišnje iznosi od 15 do 23 miliona evra, iznose iz zemlje – zaključuje Despotović.