Gašenje Glavne stanice štetno za putnike i grad

U Infrastrukturi železnice Srbije za Danas kažu da je to u skladu sa urbanističkim planom iz 1974. godine. Stručna javnost, međutim, tvrdi da je odluka o izmeštanju doneta zbog projekta „Beograd na vodi“, kao i da je izmeštanje železničkog saobraćaja iz centra grada loše i kontraproduktivno, jer će ubuduće putnicima biti znatno teže da stignu do stanice.

U Infrastrukturi železnice Srbije ističu da je 1974. godine potpisan ugovor sa gradom Beogradom kojim je železnica trebalo da izmesti sve sadržaje sa Savskog amfiteatra radi izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa, ali i razdvajanja putničkog od teretnog saobraćaja. Tada je, kažu, doneta odluka da se na mestu spajanja tri kraka pruga beogradskog čvora izgradi nova glavna železnička stanica Beograd centar Prokop, udaljena nešto više od 1.000 metara vazdušnom linijom od najužeg centra grada.

Tokom naredne tri godine biće sprovedeni intenzivni infrastrukturni radovi na izgradnji nove glavne železničke stanice u Prokopu, tehničko putničke stanice u Zemunu, terminala u Makišu i deonice magistralne pruge Beograd centar – Batajnica. U Infrastrukturi železnice ističu da će stanična zgrada u Prokopu biti izgrađena za dve godine, a početak radova se očekuje do kraja ove godine.

– Svi projekti su urađeni i dobijena je građevinska dozvola. Očekuje se ugovaranje druge faze kuvajtskog kredita u visini od 18 miliona kuvajtskih dinara (50,4 miliona evra). Izvođač radova biće poznat nakon sprovedene redovne tenderske procedure – objašnjavaju u Infrastrukturi železnice Srbije.

S druge strane, arhitekta Mahmud Bušatlija kaže za Danas da originalna ideja urbanističkog plana Beograda iz 1974. godine nema nikakve veze sa aktuelnom situacijom u kojoj se glavna stanica izmešta zarad izgradnje „Beograda na vodi“.

– U to vreme je bilo predviđeno da Prokop bude stacioniran bliže „Mostarskoj petlji“ nego što je sada i trebalo je tu izmestiti samo deo železničkog saobraćaja kako se ne bi odvijao kroz centra grada. Kasnije je ta ideja promenjena i došlo se do sadašnjeg rešenja. Ono nije dobro za putnike, koji će teže dolaziti do stanice jer nije izgrađena prateća infrastruktura, ali ni za železnički saobraćaj jer će se tereti, pa i opasne materije, i dalje odvijati kroz Prokop, odnosno kroz Beograd – navodi naš sagovornik.

On dodaje da je ukidanje Glavne železničke stanice štetna odluka iz niza razloga.

– U svim svetskim metropolama su zadržane stanice u centru grada. U svakom od velikih gradova postoji po bar jedna stanica na obodu centra. Takve građevine predstavljaju kulturnu baštinu i turističku atrakciju, ali su i nužna i praktična saobraćajna veza sa, primera radi, aerodromima. Očito je da se ovde odstupilo od originalnog urbanističkog plana, što je šteta i za „Beograd na vodi“ koji bi dobio na atraktivnosti i značaju ako bi se u tom kompleksu nalazila i železnička stanica. O tome se nije razmišljalo jer se u poslednje dve decenije kapitalni projekti sprovode paušalno i stihijski umesto da se o njima ozbiljno promišlja i konsultuje struka – smatra Bušatlija.

Glavna stanica prestaje sa radom 1. jula

Od 1. jula celokupan međunarodni putnički železnički saobraćaj odvijaće se kroz železničku stanicu Beograd centar u Prokopu. Izuzetak je samo auto-voz za Bar, koji će polaziti sa stanice Topčider, do završetka tehničko-putničke stanice Zemun (njena izgradnja će početi krajem ove godine i očekuje se da će biti završena do kraja 2020. godine). Sa Glavne železničke stanice još saobraćaju samo međunarodni putnički vozovi (za Bar, Solun, Budimpeštu, Beču, Budimpešti) i na domaćoj liniji za Novi Sad. Te linije najkasnije do 1. jula biće izmeštene na Prokop, nakon čega će Glavna železnička stanica prestati sa radom.

Bez direktne veze autobuske i železničke stanice

Veliki problem za putnike u tranzitu kroz Beograd predstavlja velika razdaljina između Glavne autobuske stanice (koja se još uvek nalazi u centru a planirano je njeno izmeštanje na Novi Beograd) i železničke stanice Beograd centar u Prokopu. Putnicima treba dosta vremena da stignu od jedne do druge stanice kako bi nastavili putovanje. Dodatni problem je što na toj trasi postoji samo jedna autobuska linija, broj 36, koja radnim danima ide na svakih 20 minuta. Pokušali smo u Gradskom saobraćajnom preduzeću „Beograd“ da proverimo da li će i koliko novih linija biti uvedeno od Prokopa prema beogradskim opštinama i da li će biti uspostavljena direktna veza između Glavne autobuske i železničke stanice Prokop. Međutim u tom preduzeću su nam rekli da to nije u njihovoj nadležnosti, već da odluku o svim tim pitanjima treba da donese Direkcija za javni prevoz grada Beograda.