Gašenje požara čašom vode

„Investicioni bum“ na jugu Srbije započeo je krajem aprila prošle godine, kada su Ministarstvo ekonomije, grad Niš i južnokorejska korporacija Jura potpisali memorandum o razumevanju (tom „istorijskom događaju“ prisustvovao je i predsednik Srbije Boris Tadić). Tada je najavljeno da će Jura izgraditi fabriku u industrijskoj zoni Donje Međurovo, u koju će u naredne tri godine investirati 15 miliona evra i otvoriti oko 1.500 novih radnih mesta. Grad Niš je Juri besplatno ustupio šest hektara komunalno opremljenog zemljišta, a Ministarstvo ekonomije obećalo je 7.000 evra po svakom novozaposlenom radniku. Jura uveliko gradi fabriku, a proizvodnja bi trebalo da počne u septembru.

„Najezda“ investitora

Odluku da u ovoj industrijskoj zoni izgrade svoje pogone doneli su i drugi veliki investitori. Nedavno je položen kamen-temeljac za izgradnju niškog pogona italijanske kompanije Dajtek. Reč je o investiciji vrednoj 12 miliona evra, koja bi trebalo da obezbedi 400 radnih mesta. Grad Niš je besplatno ustupio dva i po hektara komunalno opremljenog zemljišta, a država je prvi put nekom investitoru bespovratno dodelila maksimalnih 10.000 evra po novozaposlenom. I proizvodnja u Dajteku trebalo bi da startuje u septembru. Izgradnju fabrike najavio je i francuski Sažem, koji bi trebalo da zaposli oko 200 radnika (ova investicija vredna je 3,3 miliona evra). Država se sporazumom obavezala da Sažemu bespovratno dodeli 8.000 evra po novozaposlenom. Na obližnjoj lokaciji, u istoj zoni, fabriku bi trebalo da podigne i Jura eltek, sestra firma korporacije Jura, koja će uposliti 300 ljudi. Rok za izgradnju i ove fabrike u koju će biti uloženo osam miliona evra, jeste septembar. Grad će za potrebe Sažema, Jure eltek, kao i firme Haj ararat, koja je u vlasništvu bugarskog biznismena i gradiće pogon u krugu EI, besplatno ponuditi dva i po hektara komunalno opremljenog zemljišta.

Za razliku od ovih, grinfild investicija, italijanskom Benetonu, sa kojim je prošlog meseca potpisan sporazum, omogućena je kupovina imovine, ali ne i dugova, Niteksa. Najavljeno je da će, zahvaljujući ovoj investiciji vrednoj 43,2 miliona evra, u naredne četiri godine posao dobiti 2.700 Nišlija. Država će ovaj projekat podržati sa 9.000 evra po novozaposlenom radniku. Beneton bi u martu trebalo da postane vlasnik imovine Niteksa, a već u maju da započne proizvodnju.

Milan Ranđelović, šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, kaže za Danas da očekuje da će svi memorandumi, sporazumi i ugovori biti realizovani u najavljenim rokovima, kao i da odlazak ministra Dinkića neće ugroziti realizaciju ovih aranžmana. On podseća da je grad Niš prošle godine uvršten u Program Vlade Srbije za oživljavanje velikih industrijskih centara od posebnog interesa za državu, kojim su predviđeni natprosečni državni podsticaji.

– Situacija u vezi sa odlaskom ministra Dinkića se smiruje i vraća se politička stabilnost, koja je važna za investicije. Politika Ministarstva ekonomije neće se menjati, pošto su operativci u tom ministarstvu ostali isti. Osim toga, investitori ne dolaze u Niš isključivo zbog vlade i Ministarstva ekonomije već i zbog toga što im grad obezbeđuje dobre uslove, brzu administrativnu proceduru i subvencije u vidu besplatnog zemljišta – ističe Ranđelović.

(Ne)opravdani skepticizam

Mišljenja predstavnika vlasti i opozicije u vezi s efektima najavljenih investicionih poduhvata prilično se razlikuju. Uprkos tome što su nadležni gradski organi usvojili elaborate koji govore da će Niš u narednih deset godina inkasirati na desetine miliona evra, a proizvodnja u najvećem broju kompanija biti izvozno orijentisana, sve češće se može čuti da je reč o političkom marketingu stranaka na vlasti, pre svega G17 plus, a da će finansijski efekti biti znatno „mršaviji“ od najavljenih. Posebne kritike odnose se na „slučaj Beneton“.

Igor Novaković, predsednik gradske opštine Palilula u Nišu i potpredsednik niških socijalista, zatražio je čak da stručnjaci procene ekonomsku opravdanost otvaranja fabrike Benetona u Nišu pre nego što se sa Italijanima potpiše konkretan ugovor. On je naglasio da socijalisti, koji sa DS i G17 plus čine lokalnu vlast, nisu protiv privatizacije Niteksa, ali tek pošto stručnjaci „izračunaju“ da li je to korisno za Niš i Srbiju.

– Prema našim informacijama 8,2 hektara komunalno opremljenog zemljišta u tom delu Niša košta 25 miliona evra, 65.000 kvadratnih metara fabričkih objekata – 32,5 miliona, dugovi Niteksa koje će preuzeti država iznose 20 miliona evra, socijalni program za radnike koji će dobrovoljno napustiti fabriku – 4,7 miliona evra, dok državne subvencije od 9.000 evra za svako novootvoreno radno mesto u ukupnom zbiru dostižu 18 miliona evra. Da li to znači da ćemo Benetonu pokloniti više od 100 miliona evra, s obzirom na to da je njegova jedina obaveza, bar za sada, da za celokupnu imovinu Niteksa uplati početnu cenu od 3,5 miliona evra. Čini se da Niteks nije prodat, već poklonjen i da smo „kupili kupca“ – rekao je Novaković na konferenciji za novinare.

Na poslednjoj sednici Skupštine grada i odbornici opozicionih DSS, SRS i LDP, koji nisu negirali „nasušnu potrebu“ Niša za investitorima, ukazali su da još uvek ne postoje jasni podaci koliko će državu i Niš koštati dolazak investitora i na čemu se zasnivaju prognoze o velikim prihodima u narednih deset godina. Oni su čak izrazili sumnju da bi kompanije koje najavljuju dolazak već nakon šest godina, kada prestanu sve njihove obaveze, mogle otići. Poklanjanje gradskog građevinskog zemljišta subvencionisanim, uglavnom stranim investitorima nazvali su subotnjim buvljakom. „Sve ovo liči na gašenje požara čašom vode“, glasio je jedan od zaključaka.

Aktuelni statistički podaci prilično im daju za pravo. Niš je grad sa prosečnim primanjima koja su ispod republičkog proseka. Prema Republičkom zavodu za statistiku, dve od ukupno pet gradskih opština, Pantelej i Palilula, svrstane su u red deset najsiromašnijih opština u Srbiji. Na evidenciji niške filijale Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se oko 35.000 ljudi, a niške opštine Medijana i Palilula spadaju u pet opština u Srbiji sa najvećom nezaposlenošću. Stopa nezaposlenosti u gradu Nišu, kako je nedavno saopštio Dinkić, „deset puta je veća nego u beogradskoj opštini Vračar“.

Bankarske garancije

– Isplativost posla sa Benetonom i drugim investitorima koji su došli u Niš više je nego očigledna. Oni imaju obavezu da uplate bankarske garancije na državne subvencije koje dajemo za otvaranje novih radnih mesta. Te garancije će stajati u vladi šest godina, a za to vreme investitori su u obavezi da sagrade fabriku, započnu proizvodnju i zaposle planirani broj radnika. Osim toga, sva sredstva izdvojena za subvencije vratiće se u budžet Srbije veoma brzo. U slučaju Benetona, recimo, vratiće se u roku od jedne godine kroz Benetonovu dogradnju Niteksa, poreze i doprinose na plate i druge prihode – izjavio je nedavno Mlađan Dinkić.