Da li se gasna elektrana kod Niša o kojoj priča Vučić planira zbog balansiranja šest solarnih elektrana?

Ono što je iznenađenje jeste njena snaga i cena izgradnje. Naime, u Strategiji se navodi da bi snaga gasne elektrane bila 150 megavata električne i 100 megavata toplotne energije i da bi koštala 250 miliona evra.

Međutim, predsednik Vučić je najavio da bi Srbija gasnu elektranu kod Niša gradila u saradnji sa Azerbejdžanom, da bi njena snaga mogla biti jedan gigavat i da bi bila u vlasništvu obe zemlje. Cena ove gasne elektrane bi u tom slučaju mogla da premaši milijardu evra.

Predsednik je rekao i da bi izgradnjom ove gasne elektrane „Srbija bila dobro osigurana snabdevanjem struje za narednih 12 godina“. Uz to, govorio je i o potrebi balansiranja energije.

Sve ovo predsednik nije rekao slučajno, jer sagovornici Danasa ukazuju da su gasne elektrane odlične za balansiranje struje iz obnovljivih izvora energije i da njihova izgradnja raste u Evropi, baš zbog velike upotrebe solarnih elektrana i vetroelektrana. Ni Evropa ni Srbija ne mogu da podrže nove kapacitete iz OIE bez balansiranja.

Gasna elektrana dodatak za solarne elektrane koje će za potrebe EPS-a graditi Amerikanci i Korejci

Energetski stručnjak Bogdan Petrović smatra da se gasna elektrana gradi u okolini Niša kako bi bila dodatak za balansiranje struje iz šest solarnih elektrana koje za potrebe Elektroprivrede Srbije (EPS) grade američka kompanija UGT i južnokorejska kompanija Hyundai Engineering.

Ugovor o izgradnji šest solarnih elektrana u Negotinu, Zaječaru, Odžacima, Lebanu, Leskovcu i Bujanovcu ukupnog kapaciteta jedan gigavat i vrednosti od oko 1,5 milijardi evra potpisan je sredinom oktobra ove godine.

Na potpisivanju ugovora o izgradnji ovih solarnih elektrana rečeno je da će one biti samobalansirajuće i da će imati bateriju za skladištenje energije od 200 megavata. Međutim, i ovakve elektrane u većini slučajeva zahtevaju pomoć drugih izvora energija, naročito kada se zaređa više oblačnih dana.

„Zašto je predsednik došao na ideju o izgradnji gasne elektrane. Neko je predsedniku objasnio da ćemo mi izgraditi solarne elektrane jačine jedan gigavat i da ćemo imati novi problem, a to je problem balansiranja. Šta je problem kod solarnih elektrana? Na primer, leti je problem veče, a generalno je problem kada nema sunca, vi ne možete da upalite termocentrale i ložite kotlove u Obrenovcu. Termoelektrane su podešene da rade 24 sata ili da ne rade“, objasnio je Petrović za Danas.

Međutim, gasne elektrane mogu da se uključe i isključe bilo kada i zato su pogodne za balansiranje energije.

Takođe, dodaje Petrović, cena struje je leti preko dana beznajačna, navodeći da je mnogo dana ovog leta bila i u minusu. Objašnjava da problem nastaje posle sedam, kada nestane sunca, i onda u celoj Evropi cena struje skoči za 10 do 20 puta više u odnosu na cenu struje u dva popodne.

„Vi ne možete da uletite sa vašom proizvodnjom iz termocentrala, jer ne možete da palite i gasite termoelektrane na dnevnom nivou, a gasne mogu da rade na dugme“, rekao je Petrović.

Petrović smatra da je ulaganje više od milijarde evra u solarne panele jačine jedan gigavat i da se zbog njih gradi gasna elektrana od još milijardu evra loš potez, jer je ekonomski neisplativ i nije dugoročno rešenje obezbeđivanja sigurnog snabdevanja Srbije strujom.

Sledeći problem je što Srbija na taj način postaje dodatno zavisna od uvoza gasa i to gasa koji bi, ističe, bio skuplji od ruskog. Petrović dodaje da gas iz Azerbejdžana nije jeftin kao ruski, a ukoliko bismo uvozili gas sa LNG terminala u Aleksandropolisu (Grčka), da bi cena bila mnogo veća.

Još jedan od problema je što su trenutne količine gasa iz Azerbejdžana koje se šalju TAP gasovodom zakupljene u narednih 10 godina i Srbija bi morala da sačeka da se taj kapacitet gasovoda poveća, a onda bi Srbija morala unapred da rezerviše gas za 10 godina.

Najveća količina azerbejdžanskog gasa odlazi u Italiju, a Srbija je dobila mogućnost uvoza ovog gasa završetkom gasne interkonekcije sa Bugarskom krajem prošle godine.

Ukoliko se posmatra zelena tranzicija, Petrović ističe da gasna elektrana takođe emituje ugljen-dioksid i da Srbiji ova gasna elektrana neće doneti klimatsku neutralnost, što je još jedan od problema.

„Zaključak je da ovde dobijamo neko privremeno rešenje, bacamo ogroman novac za izgradnju solarnih elektrana, umesto što uvozimo skup gas mogli bismo da uvozimo struju kada je najjeftinija. S druge strane, i zelena agenda je dovedena u pitanje vraćanjem Donalda Trampa u Belu kuću, a bez SAD zelena agenda i tranzicija ne postoji“, dodao je Petrović.

Ističe da je u tom slučaju Srbiji bilo isplativije da izgradi termoelektranu kapaciteta 600 megavata i pogasi stare kotlove, pre svega čitav A blok u Termoelektrani „Nikola Tesla“.

Otvaranjem novih termoblokova i gašenjem starih, kako kaže, Srbija bi za trećinu smanjila korišćenje uglja, za trećinu bi smanjila i emisije CO2, a imala bi domaći i jeftin izvor snabdevanja.

Za dugoročno snabdevanje Srbije energijom, Petrović kao najbolje rešenje vidi izgradnju nuklearne elektrane.

Gasna elektrana na liniji Turskog toka bila bi isplativija

Energetski stručnjak Miloš Zdravković smatra da bi ovo mogao biti dobar projekat. I Zdravković je mišljenja da se gasna elektrana gradi za potrebe balansiranja solarnih elektrana i vetroelektrana.

„Gasne elektrane nisu ništa novo na evropskom tržištu, da ne govorim o zemljama koje proizvode gas. Gas je sve prisutniji u Evropskoj uniji, i EU proizvodi od 20 do 22 odsto struje iz gasa. Zašto? Zato što je tehnologija proizvodnje struje takva da gas mora da prati obnovljiive izvore energije, pre svega solarne elektrane, vetroparkove, pa i hidroelektrane“, navodi Zdravković.

Iz tog razloga, dodaje, što ima više obnovljivih izvora energije, ima više i gasnih elektrana.

Zdravković smatra da država treba da gradi gasne elektrane u velikim gradovima, kao što su Beograd, Niš, Kragujevac, a u cilju rešavanja najvećeg ekološkog problema – individualnih ložišta.

„Ovde je pitanje da li ima smisla graditi gasnu elektranu sa Azerbejdžanom, zato što bi taj gas bio i do 2,5 puta skuplji od onog iz cevovoda, ako bi dolazio sa LNG terminala iz Grčke. Zato nisam siguran da može ekonomski da se isplati ova gradnja. Međutim, gradnja na liniji Turskog toga bi bila ekonomski isplativa i opravdana“, rekao je Zdravković.

Pozadina izgradnje je udaljavanje od ruskih energenata?

Na pitanje Danasa, da li je odluka o izgradnji gasne elektrane sa Azerbejdžanom političke prirode i da li iza nje stoji odluka udaljavanja Srbije od ruskih energenata, a potpisivanjem Sporazuma o energetici sa SAD, Petrović odgovara da je „to sve jasno“.

„Ali ćemo to plaćati milijardama, plaćaćemo siromaštvom Srbije i skupom cenom energije“, rekao je Petrović.

Ekonomski gledano, dodaje, nejasno je zašto se insistira na gasu iz Azerbejdžana kada Srbija ima neuporedivo veći kapacitet gasovoda iz Rusije koji ide preko Turske.

Petrović ukazuje da Evropa trenutno ima veliki problem skupe struje, upravo zato što se odrekla ruskih energenata.

„Ključna stvar za nas treba da bude ekonomija. Mi treba da vidimo koliko će da bude, ne cena izgradnje ove gasne elektrane, već treba da vidimo koliko će da košta kilovat tog gasa“, rekao je Petrović.

Srbija ima četiri gasne elektrane ukupnog kapaciteta oko 500 megavata

U Srbiji postoje tri gasne elektrane poznate pod nazivom „Panonske TE-TO“ i njihov ukupan kapacitet je 297 megavata. Tu spadaju TE-TO „Novi Sad“, TE-TO „Zrenjanin“ i TE-TO „Sremska Mitrovica“.

U Strategiji razvoja energetike navodi se da je izgledno povlačenje „Panonskih TE-TO“ i da je neophodno izgraditi nove kapacitete na području Novog Sada.

„Planirana gasna elektrana imala bi snagu od 350 megavata električne energije i 100 MW toplotne energije. Kao podrška ovoj novoj elektrani, u postojećoj TE-TO Novi Sad biće zadržan blok 2, kao rezerva instalisane snage od 120 MW“, piše u Strategiji.

Četvrta je TE-TO „Pančevo“ jačine je do 200 megavata, a zajednički su je izgradili NIS a.d. Novi Sad i Gasprom energoholding preko kompanije Gasprom energoholding Serbia d.o.o, gde NIS a.d. ima učešće od 49 odsto, a JAD Centrenergoholding 51 odsto.

Vrednost projekta je oko 192 miliona evra, a postrojenje je u komercijalni rad pušteno u oktobru 2022. godine.