Foto: BETAPHOTO/MRE SRBIJE/Emilija JovanovićNovi gasni interkonektor između Srbije i Bugarske zavšen je ovih dana, a u njega je uloženo blizu devet miliona evra više od planiranog novca, kako bi se obezbedila sigurnost u snabdevanju gasom. Međutim, stručnjaci upozoravaju da Azerbejdžan, od kog Srbija planira da uveze 400 miliona kubnih metara gasa, nema dovoljne količine.
Ovih dana otvoren je gasni interkonektor koji povezuje Srbiju i Bugarsku, ali mnoge stvari oko ovog projekta još uvek su nepoznanica.
Iz EU u Srbiji, naveli su početkom prošle godine da su građevinski radovi na izgradnji gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske počeli u januaru 2022. i da je planirano da budu završeni u poslednjem kvartalu ove godine.
Ipak, početak radova, zvanično je počeo 1. februara na delu gasovoda od Niša do granice sa Bugarskom kod Dimitrovgrada.
Tom otvaranju su tada prisustvovali premijerka Srbije Ana Brnabić, tadašnja potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, tadašnja ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, ministar energetike Bugarske Aleksandar Nikolov, direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović, kao i predstavnici „Jugorosgasa“ i „Bulgartransgasa“ i Evropske investicione banke.
Kao rok za završetak radova, kako je tada saopšteno iz Vlade Srbije, naznačen je oktobar 2023. godine.
Takođe, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je 1. februara ove godine ceremoniji obeležavanja početka radova na izgradnji gasnog interkonektora Bugarska-Srbija u Kostinbrodu.
Gasovod je nedavno zavšen, a to je objavila i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović 3. decembra.
„Gasovod Srbija-Bugarska je prvi veliki projekat u energetici koji je završen na vreme, za 12 meseci i izgrađeno je 109 kilometara novog gasovoda“, rekla je Đedović Handanović i dodala da očekuje puštanje gasovoda u probni rad do kraja naredne nedelje.
Tu se otvorilo pitanje kako je projekat završen za 12 meseci ukoliko je počeo 1. februara prošle godine.
Međutim iz Ministarstva rudarstva i energetike objašnjavaju da se to odnosi na fizičke radove na izgradnji gasovoda.
„Kada je aktuelno Ministarstvo rudarstva i energetike preuzelo mandat, nula kilometara gasovoda je bilo izgrađeno, odnosno fizički radovi nisu bili ni započeti“, kažu oni za Danas.
To je bliže pokušao da pojasni generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić.
„Kada se kaže da počinju radovi, to ne znači da su počeli da kopaju i postavljaju cevi, već počinju da se uređuju određeni pravni odnosi, kako da se nadoknadi šteta domaćinstvima preko čije imovine će preći gasovod. To su poslovi koji traju dugo. Dekle, 12 meseci može da traje čista gradnja, kada je započeto kopanje i postavljanje cevi, a da bi se to sve pravno i na druge načine uredilo, treba više vremena“, pojašnjava Vuletić.
Šta Srbiji donosi novi gasni interkonektor?
Kako je predviđeno projektom, novi gasovod Niš-Sofija će potencijalno obezbediti do dodatnih 80 odsto povećanja kapaciteta u odnosu na trenutne godišnje potrebe Srbije, koje iznose 2,4 milijarde kubnih metara gasa godišnje, navedeno je ranije iz Vlade Srbije.
Prema navodima sa portala EU u Srbiji, gas čini 13 odsto potrošnje primarne energije u Srbiji.
Pre izgradnje ovog interkonektora, Srbija je gas mogla da dobije samo sa dve strane – preko gasovoda Balkanski tok i iz Mađarske.
Gasni interkonektor, koji povezuje gasne mreže Srbije i Bugarske, povećaće diversifikaciju izvora energije u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, omogućavajući Srbiji sigurnije i stabilnije snabdevanje iz različitih sistema gasne mreže, posebno iz Azerbejdžana.
Ono što ovaj interkonektor dodatno Srbiji donosi jeste sigurnije i stabilnije snabdevanje iz LNG terminala u Aleksandropolisu u Grčkoj, koji može da prima gas iz celog sveta.
Projekat star više decenija
Premijerka Srbije Ana Brnabić na otvaranju početka radova, navela je da je projekat planiran još 2015. godine i da ga je EU proglasila za jedan od prioriteta, dok je Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije pisao da je Sporazum o izgradnji gasovoda Niš – Dimitrovgrad potpisan još 2010. godine.
Ipak, Vuletić tvrdi da je ovaj projekat dosta stariji.
„Ovaj gasovod od Niša do Dimitrovgrada je planiran još pre oko 30 godina. Potreba za gasom u to vreme je bila velika, Srbija je tada trošila tri milijarde kubnih metara gasa. I zbog toga gasovod koji ide preko Mađarske i Ukrajine nije bio dovoljan, pa je bio u planu i ovaj gasovod“, objašnjava on.
Vuletić naglašava da je u poslednje vreme naša potrošnja opet porasla na 2,4 milijarde.
„Mi u gasovodu Turski tok imamo dovoljne količine koje su nam potrebne. Ali svaka moguća diversifikacija je korisna, bez obzira što trenutno imamo dovoljne količine“, ističe on.
Kolika je vrednost gasnog interkonektora Srbija-Bugarska?
Kako za Danas kažu iz ministarstva rudarstva i energetike, ukupna vrednost ovog projekta je 94.209.256 evra.
Od toga bespovratna sredstva EU iznose 49.600.000 evra, dok kredit Evropske investicione banke iznosi 25.000.000 evra.
Pored toga, država Srbija je sufinansirala projekat sa 44.609.256 evra, od čega je iz budžeta RS izdvojeno 18.984.256 evra, a doprinos JP Srbijagas bio je 625.000 evra.
Na početku radova, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić navela je da je da će ukupna vrednost ovog projekta u Srbiji biti 85,5 miliona evra.
To znači da je projekat ispao nešto manje od devet miliona skuplji od onoga što je početno planirano.
Gas iz Azerbejdžana dogovoren ili „dogovoren“?
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović navela je da je potpisan ugovor o interkonekciji sa Bulgartransgasom i da je potpisan komercijalni ugovor o snabdevanju do 400 miliona kubnih metara gasa iz Azerbejdžana do kraja sledeće godine.
Azerbejdžan će, prema njenim rečima, snabdevati Srbiju sa 400 miliona kubnih metara gasa godišnje do 2026. godine, dok se od 2027. te količine mogu povećati i tri puta.
Međutim, Vuletić navodi da je to što je dogovoreno između Srbije i Azerbejdžana memorandum, a da on nije obavezujući.
„Memoradnum o snabedvanju gasom iz Azerbejdžana je na dugačkom štapu, zbog toga što oni nemaju te količine koje bi nama bile dovoljne da eventualno eliminišemo ruski gas, kakva je politika u Evropi i Americi. A ne možemo ni da dobijemo dovoljne količine tečnog prirodnog gasa iz Aleksandropolisa“, smatra naš sagovornik.
Memorandum, kako dodaje, pokazuje da postoji dobra volja da se na tome radi i da se ova saradnja razmatra.
„Međutim, Azerbejdžan trenutno nema na raspolaganju dovoljne količine prirodnog gasa, on treba da otvara nova ležišta. Zato bi trebalo napraviti dobar dogovor, da bi se to eventualno realizovalo. Njihove količine mahom idu za Grčku i Italiju. Bilo bi dobro da Azerbejdžanci obezbede tih 400 miliona, međutim to je nama oko 15 odsto naših potreba, nije to nešto što može da potisne ruski gas sa naših prostora“, ukazuje Vuletić.
Iz Ministarstva, pak, navode da je sa Azerbejdzanom ugovorena cena po TTF-u, kao relevantnom tržištu za određivanje cene prirodnog gasa u EU, do je sa ruskom stranom ugovorena primena naftne formule.
„Diversifikacija pravaca snabdevanja pruža Srbiji energetsku sigurnost koju do izgradnje gasne interkonekcije sa Bugarskom nije imala“, ističu oni.
Da li novi gasovod znači odricanje od ruskog gasa?
Gasni interkonektor Srbija – Bugarska, takođe, je predstavljen kao jedna od alternativa Srbije za ruski gas.
Međutim, iz Ministarstva rudarstva i energetike za Danas objašnjavaju da nije u planu prestanak kupovine gasa iz Rusije.
„Srbija će nastaviti sa uvozom prirodnog gasa iz Ruske Federacije u skladu sa potpisanim ugovorom“, navode oni.
Naš sagovornik Vuletić smatra da bi takav potez bio i štetan za našu zemlju.
„U ovom trenutku bi izbacivanje ruskog gasa bilo katastrofalno jer nemamo drugi, a nema ga ni Evropa. I oni trenutno imaju 50 osto onoga što su imali ranije“, navodi on.
Vuletić objašnjava da je pametnije ugovarati dugoručen isporuke.
„Orban je ugovorio gas za potrebe Mađarske za narednih 15 godina, jer tako rade dobri državnici“, smatra on.
Da li Srbija naplaćuje tranzit gasa preko naše teritorije?
Vuletić objašnjava da Srbija naplaćuje tranzit gasa preko naše teritorije.
„Mi imamo korist od toga što preko naše teritorije ide gas za Mađarsku, za Slovačku, a trebalo bi i za Austriju“, navodi on.
Međutim, po kojoj ceni Srbija naplaćuje tranzit nije poznato.
Iz Ministarstva kažu da gasna interkonekcija između Srbije i Bugarske obuhvata izgradnju 109 km gasovoda od granice sa Bugarskom do Primopredajne stanice Trupale u Nišu gde se ovaj gasovod spaja sa nacionalnim gasovodom koji ide od Glavnog razvodnog čvora u Nišu do granice sa Mađarskom.
„Realizacijom ovog projekta dakle omogućava se još jedno tranzitno povezivanje Bugarske sa Mađarskom i dalje ka drugim zemljama Centralne Evrope, pored Balkanskog toka koji je već u funkciji“, pojašnjavaju oni, ali bez odgovora na pitanje koliko naša zemlja to naplaćuje.
Šta obuhvata gasni interkonektor?
Novi gasni interkonektor povezaće postojeću srpsku mrežu u Nišu sa bugarskom mrežom u prestonici Sofiji u dužini od 109 kilometara na srpskoj strani, dok je ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz obe države 170 kilometara, od Novog Iskara u blizini Sofije do Niša.
Sa prečnikom cevi od 700 mm i maksimalnim pritiskom od 55 bara, njegov kapacitet će omogućiti prenos 1,8 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.
To je ekvivalentno 60 odsto ukupne godišnje potrošnje Srbije, naveli su ranije iz EU u Srbiji.
Gasovod će, pored Niša, obuhvatiti i još tri merno-regulacione stanice za gas u Beloj Palanci, Pirotu i Dimitrovgradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
