Ruska državna kompanija za gas prijavila je svoju najveću zaradu do sada u trećem kvartalu ove godine, nakon što je profitirala od globalne gasne krize koja je zapalila energetsko tržište širom Evrope.
Gasprom, najveći svetski proizvođač gasa, saopštio je da očekuje još veći profit za poslednje mesece ove godine, dok se njegovi kupci u Evropi pripremaju za zimsku energetsku krizu i rekordno visoke troškove.
Kako javlja Gardijan, finansijski rezultati Gasproma koji su bili bolji od očekivanog uključivali su neto prihod od 581,8 milijardi rubalja (5,86 milijardi funti) u periodu od jula do septembra u poređenju sa neto gubitkom od pre godinu dana, nakon što je prosečna cena gasa koju je zaradila od kupaca u Evropi porasla na 313,40 dolara za 1.000 kubnih metara sa 117,2 dolara u 2020. godini.
Famil Sadigov, zamenik predsednika Upravnog odbora Gasproma, rekao je: „S obzirom na trenutnu dinamiku, očekujemo još impresivnije rezultate u četvrtom kvartalu.“
Kompanija koju podržava Kremlj naišla je na žestoke kritike poslednjih meseci zato što nije povećala izvoz gasa u Evropu, uprkos rekordno visokim tržišnim cenama širom kontinenta zbog globalne krize snabdevanja.
Najveći evropski snabdevač gasom izvezao je oko petinu gasa manje nego što je to bio slulaj prethodnih godina, što je navelo kritičare da sugerišu da kompanija možda pokušava da manipuliše tržištem držeći cene visoke ili zateže političke poluge u svom planu za izgradnju Severnog toka 2 – kontroverznog projekta gasovoda za Nemačku.
Gardijan navodi da je kompanija saopštila da ispunjava sve svoje ugovorne obaveze prema kupcima u Evropi. Rekordno visoke cene benzina već su primorale na gašenje nekih fabrika kako bi se izbegla finansijska putarina, a očekuje se da će se domaćinstva i preduzeća suočiti sa rekordno visokim računima, pa čak i nestankom struje ako zimske temperature budu niže od očekivanih.
Global Witness, grupa kampanje za ljudska prava, tvrdi da su najveće svetske kompanije za naftu i gas uživale povećanje profita od 24 odsto u poređenju sa nivoom pre pandemije, na ukupno 65 milijardi dolara, kao rezultat energetske krize, koja bi mogla odvući hiljade građana u siromaštvo.
Džonatan Gant, viši aktivista u Global Witness-u, kaže da je domaćinstvima već bilo teško da plate račune i da su „primorani da naprave jasan izbor između grejanja i ishrane“.
On je rekao: „U međuvremenu, najveće kompanije za proizvodnju fosilnih goriva koje pokreću klimatsku krizu pune svoje džepove. Ljudi malo govore o tome koju energiju koriste da zagreju svoje domove i skuvaju obroke, što je dodatno povećalo nepravednost u porastu cena benzina.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.