Gasprom u Srbiji i uticaj koji je prerastao energetiku

Najavljeni telefonski razgovor predsednika Srbije i Rusije o novom gasnom aranžmanu dolazi nakon što je prethodni desetogodišnji ugovor istekao u decembru 2021.

U međuvremenu, Rusija je 24. februara pokrenula invaziju na Ukrajinu, čime je, između ostalog, ruski energetski sektor stavio pod sankcije Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Srbija je u energetskom sektoru pretežno zavisna od Rusije, a monopol na tržištu nafte i gasa drži ruska kompanija Gasprom.

Ova kompanija, direktno ili preko svojih zavisnih preduzeća, većinski je vlasnik nekadašnjeg domaćeg giganta Naftne industrije Srbije. Ona je i jedini snabdevač Srbije gasom i većinski vlasnik oba gasovoda kojima se gas iz Rusije isporučuje domaćinstvima i industriji u Srbiji.

Pored toga, Gasprom je kroz mrežu svojih kompanija već godinama aktivan kao sponzor sportskih klubova, kao što su Fudbalski klub Crvena zvezda i Košarkaški klub Partizan, a učestvuje i u finansiranju muzičkih festivala i kulturnih manifestacija, piše Radio Slobodna Evropa.

Kako je Igor Novaković iz beogradske nevladine organizacije Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) rekao u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), Gaspromove aktivnosti su deo „efikasne kampanje koja slavi srpsko-ruske odnose”.

„Moj je utisak da postoje ciljani simboli koji imaju veliki uticaj na percepciju građana“, kaže Novaković.

„Prijateljstvo” između Gasproma i FK Crvena zvezda

Gaspromnjeft, podružnica Gasproma, je generalni sponzor Fudbalskog kluba Crvena zvezda (FK) od 2010. godine.

Sponzorstvo je obnovljeno 2015. godine, a čelnici beogradskog fudbalskog kluba tada su najavili ugovor sa ruskom kompanijom kao „najveći ikada u jugoistočnoj Evropi“, iako finansijski detalji nisu saopšteni.

„Ovo je više od sponzorstva. To je strateško partnerstvo najvećeg ruskog poslovnog brenda i najvećeg srpskog sportskog brenda, koje će doneti mnogo uspeha i Gaspromnjeftu i Crvenoj zvezdi“, rekao je tadašnji predsednik sportskog saveza. Vladan Lukić.

Sedam godina kasnije, Gaspromnjeft je i dalje generalni sponzor FK Crvena zvezda.

Četiri dana nakon što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu, Evropska fudbalska federacija (UEFA) odlučila je da prekine svoje partnerstvo sa Gaspromom u svim takmičenjima, koje datira još od 2012. godine.

Istog dana odluku o raskidu saradnje sa Gaspromom i uklanjanju logotipa ruske kompanije sa dresova igrača doneo je nemački drugoligaš fudbalski klub Šalke 04. Takođe, na klupskom stadionu uklonjene su sve zastave Gasproma.

Generalni direktor FK Crvena zvezda je početkom marta izjavio da na klub nisu vršeni pritisci da ukloni logo Gasproma i da se nada da se to neće dogoditi.

„Nismo dobili zahtev da uklonimo logo i iskreno se nadam da se to neće desiti. To bi bio sumanut zahtev. Gasprom je u Crvenoj zvezdi od 2010. Bio je sa klubom čak i kada je pretio ’ključ bravu’“, rekao je on.Terzić gostuje na TV K1 1. marta.

„To nije samo puki sponzorski ugovor između Zvezde i Gasproma, već prijateljstvo“, rekao je tada Terzić.

Zvezdin sponzorski ugovor sa Gaspromnjeftom traje do sredine 2022. godine.

„Prijateljstvo“ NIS-a i KK Partizan

Naftna industrija Srbije (NIS) u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta od 2013. je generalni sponzor Košarkaškog kluba „Partizan“.

Tada je prema pisanju beogradskih medija taj klub „izbegao gašenje“ upravo zahvaljujući finansijskoj injekciji Gaspromnjefta.

Sponzorski ugovor ruske kompanije i beogradskog košarkaškog kluba više puta je obnavljan, poslednji put u novembru 2021. godine.

„Ono što je zajedničko NIS-u i košarkašima ‘Partizana’ jesu spremnost na izazove, šampionski i timski duh i činjenica da smo najjači kad je najteže. Zato smo tako dugo prijatelji i zato ne odustajemo od podrške“, izjavio je na potpisivanju jednog od ugovora 23. septembra 2020. Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, prenela je kompanija na zvaničnom sajtu.

Predsednik Košarkaškog kluba „Partizan“ Ostoja Mijailović tada je izjavio:

„Prošli smo zajedno i lepa i teška vremena, ali smo ostali zajedno.“

Vrednost sponzorskog ugovora nije zvanično saopštena.

Sportski klubovi u Srbiji, osim sponzorskih ugovora, dobijaju finansijska sredstva od države. Njihova privatizacija je tema o kojoj se godinama unazad govorilo, ali ta ideja do danas nije realizovana.

Šta je još finansirao NIS Gapromnjeft?

Prema podacima sa sajta NIS Gaspromnjefta, kompanija je, pored sportskih klubova, finansijski podržala i Festival nauke, Istraživačku stanicu Petnica, beogradsko pozorište Atelje 212 i druge institucije.

Kompanija je 2020. godine bila generalni sponzor Beogradskog festivala igre.

NIS Gaspromnjeft donirao je sredstva za kabinete za učenje ruskog jezika u dve škole u ​​Srbiji. Kabinet za učenje ruskog jezika renoviran je juna 2021. godine u Osnovnoj školi „Sveti Sava“ u Beogradu, dok je u novembru 2019. godine otvoren kabinet u Srednjoj stručnoj školi „4. jul“ u Vrbasu, Vojvodina.

Oba projekta realizovana su, kako se navodi, u saradnji sa Ambasadom Rusije u Beogradu.

NIS Gaspromnjeft je godinama podržavao i muzički festival Ekit, filmski i muzički festival Kustendorf, filmski festival FEST u Beogradu i Dragačevski sabor trubača u Guči.

Logo NIS Gaspromnjefta nalazi se i na sajtu manifestacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ u odeljku „sponzori“.

Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf pokrenuo je 2007. godine srpski reditelj Emir Kusturica. Osnivač je i direktor festivala.

U svojim javnim nastupima Kusturica ne krije naklonost Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu.

On je više puta isticao svoj stav da je ukrajinsko poluostrvo Krim, koje je Rusija anektirala 2014. godine, „uvek bilo deo Rusije“.

U Jalti, gradu na Krimu na obali Crnog mora boravio je 2017. i 2018. godine, gde je održao koncert sa svojim bendom.

Festival Kustendorf godinama finansijski podržava država.

Gaspromnjeft je finansirao i uređenje enterijera Hrama Svetog Save u Beogradu. Za tu namenu izdvojeno je ukupno deset miliona evra, a na dekoraciji su angažovani ruski slikari.

Prvi ugovor o donaciji vredan četiri miliona evra u 2017. godini sa čelnicima ruskog Gaspromnjefta potpisali su tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić i bivši poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Irinej.

Drugi ugovor vredan šest miliona evra sa Gaspromnjeftom potpisan je 2019. godine.

Ovim je krunisana naša dosadašnja istorija i naša prethodna kultura koja je po mnogo čemu bila, jeste i ostala zajednička“, rekao je bivši poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej prilikom potpisivanja sporazuma 23. marta 2019. godine.

NIS je u sport i projekte u Srbiji uložio oko 35 miliona evra

U pisanom odgovoru na upit RSE, menadžment NIS-a navodi da je ta kompanija od 2009. godine uložila više od 4,1 milijardu dinara (34,8 miliona evra) u „društveno odgovorne projekte i podršku profesionalnom sportu”.

Naveli su i da će nastaviti sa tom vrstom podrške.

„NIS je u 2021. godini uložio više od 315 miliona dinara (2,7 miliona evra) u društveno odgovorne projekte i podršku profesionalnom sportu. NIS će u narednom periodu nastaviti da ulaže u zajednicu i ostati pouzdan partner svojim saradnicima. stanje u tom preduzeću.

Dodaju da se odluka o inicijativama koje stižu u kompaniju donosi u skladu sa „jasno definisanom politikom i strategijom u oblasti društveno odgovornog poslovanja”, te da je „podrška mladima, obrazovanju i zajednici u kojoj kompanija posluje jedna strateških prioriteta NIS-a“.

U Gaspromu do objavljivanja teksta nisu odgovorili na upit RSE u vezi sa sponzorstvima i donacijama u Srbiji.

„Jeftina i efikasna kampanja“

Igor Novaković iz beogradske nevladine organizacije Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se preko Gasproma poslednjih deset godina vodi kampanja za unapređenje srpsko-ruskih odnosa.

Od bilborda na autoputu koji su veoma vidljivi u okolini Beograda, u okolini Novog Sada, proslavljanja srpsko-ruskog prijateljstva do sponzorstava (sportskih klubova i kulturnih manifestacija)“, ilustruje Novaković i dodaje da je kampanja bila „veoma efikasna“. .“ .

„To je, rekao bih, za razliku od onoga što rade neke druge zemlje, uključujući i Evropsku uniju, prilično jeftina i prilično efikasna kampanja jer postoje, čini mi se, ciljani simboli koji imaju veliki uticaj na percepciju građana. objašnjava on.Novaković.

Ministar spoljnih poslova Nemačke Zigmar Gabrijel komentarisao je 2017. godine bilbord na kome su srpske i ruske zastave isprepletene sa logom Gasproma i NIS-a sa natpisom „Partnerstvo za budućnost“.

„Ne može biti da, na primer u Srbiji, velika većina stanovništva i dalje veruje da je Rusija ta koja pruža najveću finansijsku pomoć. Ne razumem zašto nekoga na putu od aerodroma do centra Beograda dočekuje veliki bilbord posvećen rusko-srpskom prijateljstvu.a plava boja Evropske unije je potpuno nevidljiva“, rekao je Gabrijel na konferenciji ministara spoljnih poslova jugoistočne Evrope 2. juna 2017.

Percepciju javnog mnjenja u Srbiji o Rusiji kao „prijatelju”, kako su istraživanja pokazala niz godina, Novaković vidi kao proizvod onoga što se dešavalo u medijima od 2007. godine, u čemu su svoju ulogu imali i srpski zvaničnici.

„Tada je uspostavljen nekritički odnos prema Rusiji i slavlje međusobnih odnosa. To nije slučajno. Tada je počela promocija trgovinske saradnje sa Rusijom, mita o ruskom tržištu kao velikoj šansi za srpske izvoznike. vreme“, rekao je Novaković.

Sve to, ističe Novaković, uprkos realnim ekonomskim pokazateljima po kojima su zemlje EU glavni trgovinski partner Srbije.

Proslavljanju srpsko-ruskih odnosa, smatra Novaković, značajno doprinosi i pitanje Kosova, koje je proglasilo nezavisnost 2008. godine.

Srbija je odbila da prizna nezavisnost Kosova, računajući na podršku Rusije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN.

„Mislim da je ključ svega stalna tenzija oko pitanja Kosova i činjenica da je Rusija na svoj način podržala zvanične napore Beograda da spreči dalje priznanje nezavisnosti, ulazak Prištine u međunarodne organizacije i podršku kampanji za povlačenje. priznanje Kosova.“ , zaključuje Novaković.

NIS od državnog giganta do ruskog monopola

Bivši državni naftni gigant NIS, koji je od 2008. godine u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gaspromnjeft, drži monopol u eksploataciji i preradi nafte i gasa u Srbiji, a poslednjih godina NIS je isključivo odgovoran za uvoz nafte u srpsko tržište.

Srbija je 2008. godine bez tendera prodala 51 odsto akcija srpske državne naftne kompanije NIS ruskoj kompaniji Gaspromnjeft za 400 miliona evra u okviru naftno-gasnog aranžmana Srbije i Ruske Federacije.

Sporazum su potpisali tadašnji predsednici dve zemlje Boris Tadić i Dmitrij Medvedev.

Tadić i Medvedev su bili potpisnici takozvane „predsedničke izjave” i krovnog sporazuma o energetskoj saradnji Srbije i Ruske Federacije, koji je trebalo da bude garant za izgradnju gasovoda Južni tok kroz Srbiju i podzemnog gasa. skladište u Banatskom Dvoru.

Gasni aranžman naišao je na kritike stručne javnosti, pre svega zbog niske cene po kojoj je domaći naftni gigant prodat Rusiji.

Tadašnja vlast je ovaj potez pravdala čvrstim garancijama da će Srbija biti na trasi gasovoda „Južni tok“, čime bi se rešilo pitanje sigurnosti snabdevanja i ostvarila ekonomska korist.

Nakon što je Rusija odustala od izgradnje „Južnog toka” jer nije mogla da ispuni evropske propise po kojima jedna kompanija ne može biti vlasnik i gasovoda i gasovoda, Srbija je izmerila više stotina miliona evra štete, rekao je ministar rudarstva i Energetika Zorana Mihajlović.

Gasovod „Južni tok” zamenjen je „Turskim tokom”, kojim se gas iz Rusije doprema preko Turske i dalje preko teritorije Bugarske i Srbije do Mađarske.

Srbija se priključila gasovodu prvog dana 2021. godine.

Deonicu kroz Srbiju gradila je i finansirala mešovita rusko-srpska kompanija „Gastrans“, u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma.

Podzemno skladište gasa Banatski Dvor, koje je bilo deo energetskog aranžmana Srbije sa Rusijom, otvoreno je u novembru 2011. godine.

Prepreke zbog sankcija EU i SAD

Danas Gaspromnjeft poseduje 56,15 odsto vlasništva u toj kompaniji, država Srbija 29,87 odsto, dok manjinski akcionari imaju 13,98 odsto.

Kompanija je pod sankcijama EU i SAD od 2014. godine zbog ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim.

Zbog sankcija, kako je ranije potvrđeno Radiju Slobodna Evropa (RSE), NIS se suočavao sa poteškoćama u poslovanju, koje su se pre svega odnosile na nemogućnost uzimanja kredita kod zapadnih banaka.

Kako su tada naveli, prilagodili su se situaciji tako što su saradnju proširili na banke van Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država – srpske, ruske i arapske.

Ruska invazija na Ukrajinu i pojačane sankcije Zapada koje su usledile, a koje su značajno uticale na ruski energetski sektor, stavile su Srbiju pred nove izazove, uzimajući u obzir njenu zavisnost od Rusije.

Početkom maja šest odsto akcija Naftne industrije Srbije promenilo je vlasnika. To je 6. maja potvrdio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je objasnio da je šest odsto udela Gaspromnjefta prodato ruskoj kompaniji Gasprom. On je takođe potvrdio da Rusija i dalje ima većinski udeo u vlasništvu u NIS-u i objasnio da je to učinjeno zbog sankcija, odnosno da kompanija Gasprom nije pod sankcijama, dok je Gaspromnjeft.

Srbija i Rusija pregovaraju o novom gasnom aranžmanu od novembra 2021. Tada je, kako je sam naveo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić dogovorio sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom da cena gasa ostane nepromenjena u narednih šest meseci.

Kremlj je, pak, saopštio da je Putin poručio Vučiću da će se naći „prihvatljivo rešenje” za cenu ruskog gasa za Srbiju.

Vučić je uoči tog sastanka dao izjave da je Rusija predložila tri puta veću cenu gasa u odnosu na onu koju je Srbija plaćala po prethodnom sporazumu.

Iako je podržala rezolucije Ujedinjenih nacija (UN) i deklaracije EU kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja Rusiji nije uvela sankcije. Srpski zvaničnici taj stav pravdaju „zaštitom vitalnih interesa zemlje“.