Gazele su retke u Srbiji

Tri kompanije koje su se našle u najužem izboru prošle godine su Termovent koja se bavi spacijalizovanom klimatizacijom za komercijalne objekte pre svega u farmaciji, zatim kod sterilinih prostorija kao što su operacione sale.

Druga je Jugoteks iz Smedereva koja se bavi proizvodnjom opreme za zaštitu na radu, vojnopolicijskih uniformi i koja je prošle godine ostvarila promet od osam miliona evra, a treća je IT Vega koja svoj softver prodaje u Engleskoj, Holandij, Belgiji, Nemačkoj i koja koriste firme kao štpo je Filips, Danone, Roš…

To su preduzeća koja, prema oceni Katarine Obradović Jovanović, pomoćnice ministra privrede, dobijaju nedovoljno pažnje, a dokaz su da se kroz rad i znanje može uspeti u Srbiji.

Dušan Perović, vlasnik Termoventa, istakao je da su trenutno kamate banaka takve da su atraktivne za privrednike, pa je nekad i popularnije koristiti njihova sredstva, a svoja sredstva koristiti za dugoročnija ulaganja.

Dejan Ristić, vlasnik Jugoteksa, je konzervativniji prilikom zaduživanja i ističe da kredit uzima u meri u kojoj se može vratiti iz poslovanja i samo onda kada zna odakle će ga vratiti.

“Ranije su uslovi kreditiranja bili nepovoljni, ali sada je bolje”, istakao je on.

Na pitanje kako se bori sa naplatom potraživanja on ističe da sa tim nema problema.

“Moj zakon u poslovanju je da sve što uzmeš od mene moraš da platiš. Biramo klijente sa kojima radimo”, objašnjava on ističući da su zbog toga možda i žrtvovali rast da bi stekli sigurnost u poslovanju.

Ana Trbović, profesor na FEFA, ističe da kompanije nisu rasle brzo koliko su mogle zato što nisu uzimale kredite, ali i da danas povoljni krediti postoje za dobra preduzeća kojih ipak nema mnogo u Srbiji.

Ona primećuje da kod nas, za razliku od razvijenijih zemalja, veliki procent preduzetnika počinje iz sopstvenih sredstava, zbog političke nesigurnosti i nestabilne poslovne klime zbog čega izbegavaju da se zadužuju.

“Kod nas su uglavnom uspešne gazele one koje se ne oslanjaju na domaće tržište, već izvoze. Ovde nema pravne sigurnosti i dok se ne promeni ova vrsta poslovne klime neće biti više gazela”, smatra ona.

U Srbiji je glavna strategija podsticanja preduzetništva subvencionisanje, ali to je kod nas dalo pšrilično loše rezultate. Prema oceni Ane Trbović, nismo imali puno pametnih subvencija, a mnogo više smo imali netransparentnih.

“Teško je ubediti ljude da se prijave na konkurs jer misle da je to namešteno, mada ih ja ubeđujem da imaju šanse ako prijave dobar projekat”, istakla je ona dodajući i da osim ulaganja u neproduktivne sektore imali smo i slučajeve da država subvencioniše stranu konkurenciju somaćim kompanijama. Saša Popović iz IT Vega smatra da podsticaji u IT nisu neophodni.

Preduzetnici u Srbiji se suočavaju i sa još jednim problemom a to je nedostatak radnika.

Dejan Ristić upozorava da uskoro nećemo imati proizvodne radnike.

“Varilaca, zidara, metaloglodača… sve manje imamo. Ako ne vodimo računa u kojoj opštini treba koji kadar, imaćemo velikih problema”, napominje on.

Saša Popović ukazuje da nedostaje ono što na zapadu zovu “meke veštine”.

“Ako hoćemo da budemo konkurentni na međunarodnom tržištu i da prodajemo po višim cenama, moramo da imamo ljude koji imaju liderske, komunikacione veštine, da znaju da rade sa ljudima, marketing…”, zaključuje on.

Ana Trbović napominje da jaz između prosvete i privrede sve više raste.

“Kod nas je ulaganje u obrazovanje nisko i to više nije profesija koje pruža dostojanstvo. Naši istraživači i istraživački profesori nisu dovoljno vrednovani”.