Gde će Nordeus platiti porez?

Kineski Ziđin je 2018. godine za 350 miliona dolara kupio 63 odsto vlasništva u RTB Bor, a pre nekoliko dana objavljeno je da je američki gigant u svetu video-igara Tejk tu interaktiv (Take Two) poznat po svom brendu 2K i igrama NBA 2K20 i „Grand Theft Auto“ kupio beogradski Nordeus, kreatora najmasovnije sportske mobilne igrice „Top Eleven“ i to za potencijalno 378 miliona dolara.

Kako izveštava kompanija Tejk tu, 225 miliona dolara je plaćeno odmah i to 90 miliona u akcijama kompanije, a ostatak u kešu.

Ukoliko se ispune neki ciljevi u vezi EBITDA Nordeusa u naredne dve godine, cena bi mogla da dostigne pomenutih 378 miliona dolara.

Osnivači Nordeusa nastaviće da vode kompaniju koja će postati deo divizije igara za mobilne uređaje.

Za Tejk tu, koji je jedan od lidera u kreiranju video-igrica i to posebno sportskih, ali za konzole i PC, ovo je značajna akvizicija, jer na velika vrata ulazi na tržište mobilnih igara koje je i najbrže rastuće u celom sektoru.

Takođe, ulazi i na ogromno tržište ljubitelja evropskog fudbala (pošto ima igrice američkog fudbala) koje do sada uopšte nije pokrivao.

Ovo je nastavak serije preuzimanja i do sada najveća akvizicija neke od domaćih IT kompanija.

U gejming industriji tokom 2019. godine gigant u ovoj oblasti Epig gejms (Epic Games) kupio je novosadski Trilateral (3lateral), dok je novosadski Eipiks (Eipix) preuzet od strane ruskog Plejriksa (Playrix).

Godinu ranije do tada najveća akvizicija bila je preuzimanje Frejma (Frame) od strane Nutaniksa (Nutanix) za 165 miliona dolara.

Majkl Voroš, izvršni potpredsednik Tejk tu i šef strategije i izdavaštva, izjavio je da pored sinergije koju će imati vodeći proizvođač sportskih igara i vodeća kompanija na tržištu mobilnih sportskih igara, postoji još jedan motiv za akviziciju Nordeusa.

„Posebno je interesantan ulazak u Istočnu Evropu i to Srbiju pre svega. Impresionirani smo kvalitetom inženjera i dizajnera u Nordeusu. Slično je kao kada smo ušli u Barselonu, kupovinom Soušalpointa (Socialpoint). Ušli smo rano u Srbiju, što je zanimljivo i uzbuđeni smo što ćemo radi sa lokalnim tržištem i razmotrićemo dolazak i naših drugih studija“, prenosi korporativni sajt izjavu Voroša.

Nordeus, čija igra „Top Eleven“ ima neverovatnih 240 miliona registrovanih korisnika širom sveta, osnovan je u Beogradu 2010. godine od strane trojice programera Branka Milutinovića, Milana Jovovića i Ivana Stojisavljevića.

Već 2011. godine dobila je nagradu za najbolji startap u Evropi, a 2019. godine je osnovan Nordeus Hub, besplatan prostor na Novom Beogradu koji je specijalno kreiran za potrebe gejming industrije.

Ipak, od 2013. godine vlasništvo nad Nordeusom prebačeno je u Irsku na kompaniju Nordeus Limited, stacioniranu u Dablinu.

Ovo je bitno zbog pitanja gde će biti plaćen porez na kapitalnu dobit od prodaje kompanije.

U Srbiji je porez 15 odsto, ali čak i da je vlasništvo ostalo u Srbiji porez ne bi bio plaćen, s obzirom da se porez ne plaća ukoliko je kompanija u vlasništvu duže od 10 godina.

S druge strane, porez na kapitalnu dobit u Irskoj je 33 odsto.

Iz Nordeusa nismo dobili odgovor gde će porez biti plaćen.

Tejk tu je kompanija koja je prošle godine ostvarila prihode od prodaje tri milijarde dolara, a tržišna kapitalizacija kompanije koja je listirana na Nasdaq berzi je više od 21 milijarde dolara. Milan Šolaja, direktor Vojvodina ICT klastera, ističe da su vlasnici Nordeusa napravili „izlazak“ kao što su to uradile i druge kompanije pre njih i da je to dobro za kompaniju.

„To je logičan sled događaja, jer Srbija nije mesto na kom se može napredovati bez ulaska stranog kapitala. Nismo okruženje u kom inovacije mogu da bujaju i neophodan je upliv svetskih kompanija. Naša vlada je dosta uradila na razvoju novog okvira, zaštiti intelektualne svojine, alternativnim fondovima, ali ceo ekosistem je mali. Mi smo mala država, nemamo ni istraživačko-razvojni ni finansijski kapacitet da bi ispratili globalne firme“, ocenjuje Šolaja.

Prema njegovim rečima, svuda fali kvalitetnih kadrova, jer je digitalna revolucija napravila skok koji nijedan obrazovni sistem nije mogao da isprati.

„Ipak, nije dobro da strane kompanije budu motivisane da preuzimaju kompanije iz Srbije samo zbog radne snage i ljudi. To je dobro za te kompanije, ali naše znanje se koristi da se izgrade druge privrede. Ovde ostaju porezi i doprinosi na plate koje su visoke, ali porez na dobit, intelektualno vlasništvo, uticaj na ostatak privrede odlazi tamo gde je centrala kompanije“, zaključuje Šolaja.