Gde je Evropa, a gde smo mi: Šta je pokazala analiza prosečnih i minimalnih zarada

Evropski parlament i Evropski savet složili su se juče oko pravila kojim bi se regulisale minimalne zarade u Uniji „koje bi obezbedile pristojan životni standard uzimajući u obzir socioekonomske uslove, kupovnu moć i stepen produktivnosti i razvoja svake zemlje“.

Da odrede šta je tačno pristojan standard, svaka zemlja mora da napravi korpu proizvoda i usluga prema kojoj će se upravljati, a kao indikatori mogu se uzeti i 60 odsto medijanske bruto plate ili 50 odsto bruto prosečne plate.

I u Srbiji je, doduše stidljivo, započela rasprava o vanrednom povećanju minimalca, inicijativom sindikata, mada od predstavnika države ni traga ni glasa.

Minimalac koji je na početku godine povećan za 10 odsto inflacija je faktički već pojela, pa minimalnom zaradom formalno može da se kupi robe približno isto kao u martu prošle godine.

Minimalna potrošačka korpa u martu je iznosila 42,519 dinara, i bila je za 10,6 odsto skuplja nego u martu prošle godine.

Minimalna zarada od oko 35.000 dinara i dalje je daleko od pokrića potrošačke korpa i tako je namera sindikata da se minimalac izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom ostao na dalekom štapu.

Inflacija u kojoj dominiraju cene hrane po pravilu najviše pogađa najsiromašnije u čijim troškovima upravo hrana najviše učestvuje.

Ako pogledamo minimalne i prosečne zarade evropskih zemalja vidimo da su zemlje našeg regiona i Srbija među njima mnogo ugroženije od članica EU.

Doduše ne svih. Nanižu minimalnu zaradu (u bruto iznosu s obzirom da Eurostat vodi statistiku bruto plata) u Evropskoj uniji u 2022. godini ima Bugarska, svega 332 evra.

Iznad njih su Rumuni sa bruto minimalcem od 515 evra, a zatim Mađari sa 542 evra. Od zemalja bivše Jugoslavije minimalac u Hrvatskoj je 624 evra, a u Sloveniji čak 1.074 evra.

Najveći minimalac u EU ima Luksemburg – 2.257 evra, 5,6 puta veći nego u Srbiji.

Kod nas je bruto minimalna zarada 401 evro. Radnicima na minimalcu nije neka uteha to što Makedonija ima 300 evra, BiH 277 evra i Albanija jadnih 248 evra.

S druge strane, Crna Gora koja je u okviru programa Evropa sad povećala minimalac na 532 evra.

Jelena Žarković, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da koliko god je minimalac nizak, njegovo preveliko povećanje bi predstavljalo opterećenje za mala i srednja preduzeća.

„Kod nas sindikati mogu da traže šta god hoće, ali i zahtevi moraju biti razumni. Iako se zbog rasta cena minimalna zarada udaljava od potrošačke korpe, ne možemo ni od poslodavaca da tražimo nešto što ne mogu da ispune. Problem je u oporezivanju“, napominje ona.

Prema njenim rečima, ne može se isto oporezivati onaj ko radi za minimalnu zaradu i neko ko prima platu iznad prosečne.

„Ono što su uradili Crnogorci u programu Evropa sad, moglo bi se uraditi i kod nas. Kod njih je bilo isto opterećenje minimalne i dvostruke prosečne zarade. Oni su smanjili poresko opterećenje, podigli minimalac, podigli su i neke akcize. Videćemo kako će ubuduće funkcionisati. Kod nas je minimalac za dva procentna poena veći od opterećenja dvostruke prosečne plate, ali to je malo. Naše niske zarade su opterećene isto kao i visoke, a to je poslodavcima puno. Većina malih i srednjih preduzeća to prosto ne može da isplati. Ako bi minimalna potrošačka korpa bila 45.000 dinara, poslodavca bi to koštalo 60.000 dinara. Svugde u Evropi od nižih ka višim platama poresko opterećenje raste“, poručuje ona.

Standard građana Srbije nije nizak gledajući samo minimalnu, već je ista situacija i sa prosečnom platom. U martu je isplaćena prosečna plata od 635 evra i u odnosu na siromašne zemlje Zapadnog Balkana, poput Makedonije, Albanije i BiH to je i za 100 evra više.

Međutim u odnosu na uporedive zemlje EU i dalje kaskamo. Izuzev Bugarske u kojoj je prosečna neto plata 661 evro, zaostajemo 160 evra za Rumunijom, oko 260 evra za Mađarskom i čak 480 evra za Hrvatskom.

Najveću prosečnu platu u Evropi u prošloj godini imali su Švajcarci, čak 5.983 evra. Među članicama EU dominirao je Luksemburg sa 3.816 evra, dok je u Nemačkoj prosečna plata iznosila 2.727 evra. Ovde su navedene neto plate samaca bez dece, s obzirom da se u velikom broju evropskih zemalja zarade oporezuju u zavisnosti od bračnog i porodičnog stanja.

Prosečna plata u EU u prošloj godini iznosila je 2.079 evra, a u evrozoni 2.332 evra. Poređenja radi, prosečna neto plata u Srbiji u 2021. iznosila je 560 evra, što znači da je prosečna plata u Srbiji bila na svega 27 odsto prosečne plate u EU.