Gde je i šta radi danas Mirko Cvetković, premijer Srbije u vreme svetske ekonomske krize?

Prethodnih godina u svojstvu savetnika Svetske banke radio je na projektima u Belorusiji, Turkmenistanu, Uzbekistanu i Mozambiku, a član je i instituta i tink-tankova koji okupljaju bivše i sadašnje lidere država kao što su Institut za kulturnu dimplomatiju sa sedištima u SAD i Berlinu gde je član Savetodavnog odbora, IMAN fondacije iz Londona sa istom funkcijom, NG International centar i Podgoričkog kluba gde je član osnivačke skupštine i upravnog odbora.

On je bio prva nestranačka ličnost u istoriji Srbije koja je postala predsednik Vlade. Zvali su ga Deda Mraz, zbog bele brade, ne zato što je donosio poklone, mada su njegovo vreme penzioneri dobili povećanja kao nikada pre, a ni posle.

Cvetković je u prvu demokratsku vladu 2001. godine ušao kao pomoćnik ministra za privredu, a 2003. je postao direktor Agencije za privatizaciju.

Kada je Vojislav Koštunica postao predsednik Vlade 2004. godine daje ostavku i vraća se u posao poslovnog savetovanja odakle je i došao u državnu službu. Karijeru je započeo na Rudarskom institutu, zatim je bio u Ekonomskom institutu, pa onda devedesetih u konsultantskoj kući CES Mekon.

Tokom osamdesetih radio je na projektima Svetske banke i UNDP u Turskoj, Indiji, Pakistanu i Somaliji.

U drugoj vladi Vojislava Koštunice 2007. godine bio je ministar finansija na predlog Demkratske stranke, ali je svakako vrhunac njegove karijere premijerski mandat od 2008. do 2012. godine kada je mimo svih očekivanja na inicijativu predsednika Srbije i DS, Borisa Tadića dobio Vladu na upravljanje.

Zapao ga je najteži ekonomski period u poslednjih 20 godina, a Srbija je bila među zemljama najteže pogođenim u Evropi. Ogroman rast javnog duga, inflacija, recesija u dve od četiri godine mandata, postavile su temelj dolasku na vlast Sprske napredne stranke 2012. godine.

Iako karijerni ekonomista, za njegovog mandata javne finansije su skoro sasvim urušene. Doduše olakšavajuća okolnost je što su mu potpredsednici vlade bili Ivica Dačić, Božidar Đelić, Mlađan Dinkić i Jovan Krkobabić.

„U odnosu na BDP budžet nije ekonomski optimalan, ali jeste sa stanovništa socijalnog i političkog trenutka”, rekao je povodom donošenja kriznog budžeta za 2009. godinu, nakon što je koalicionim dogovorom Krkobabić izborio obećanje da prosečna penzija dostigne 70 odsto prosečne plate.

Tokom te četiri godine delovalo je da moć ne stanuje u Nemanjinoj 11 već na Andrićevom vencu. Verovatno je većini građana ostao u sećanju kao lik iz stripova Marka Somborca sa keceljom i kuvalom za kafu u rukama.

Ipak, 2011. je izbacio iz Vlade Mlađana Dinkića, nakon sukoba u vezi sa tim gde će Gorenje otvoriti fabriku, u Valjevu ili Zaječaru.

Prethodno je iz Vlade otišla ministarka finansija Diana Dragutinović pod pritiskom upravo Dinkića, pa je poslednju godinu Cvetković proveo obavljajući i funkciju ministra finansija.

I mada je ekonomski država propala tada, ne treba zaboraviti da je Srbija dok je on bio premijer dobila kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, ukinut je obavezni vojni rok i održana prva parada ponosa.

Donet je Zakon o restituciji, formiran je Fiskalni savet, a većina današnjih infrastrukturnih projekata, posebno autoputeva, započeta je u to vreme.