Ilustracija Foto: FoNet/Dragan AntonićKako se politička situacija u regionu komplikuje, ili možda razrešava tako se u javnosti fokus stavlja na ekonomske uspehe naših vlada u poslednjih 10 godina.
Najviše se ističe privredni rast kao najvažniji ekonomski pokazatelj pa se neretko moglo čuti da smo lideri u regionu po ekonomskoj aktivnosti.
Podaci pokazuju da je u periodu od 2017. do 2019. godine Srbija zaista imala dinamičan privredni rast, posebno 2018. i 2019. godine kada smo dostigli godišnji rast od oko 4,5 odsto.
Međutim, ovo je prekinula kovid pandemija 2020. godine. Ipak Srbija je kroz globalnu recesiju 2020. i oporavak 2021. godine prošla natprosečno dobro. U 2020. zabeležen je pad od svega 0,9 odsto, ubedljivo najmanji u regionu, da bi u 2021. godini rast iznosio 7,5 odsto, a srpska ekonomija je jedna od prvih koja je nadoknadila gubitke u obimu proizvodnje tokom korone.
Prošle godine, kada se očekivao povratak na trend privrednog rasta od oko četiri do 4,5 odsto, rat u Ukrajini, energetska kriza i inflacija posebno u drugom delu godine oborili su rast BDP-a na svega 2,3 odsto, što je izuzev Makedonije najlošiji rezultat u regionu.
Uprkos tome što je imala nekoliko godina dobrog rasta, ako pogledamo kumulativni rast BDP-a poslednjih deset godina, od 2013. zaključno sa prošlom godinom, Srbija se nalazi na začelju u regionu, samo ispred Severne Makedonije.
Ovo je posledica jako lošeg perioda od 2013. do 2017. godine. U prve tri godine ovog perioda naša ekonomija, jedva da je ikakav rast i ostvarila. U 2013. BDP je povećan za svega jedan odsto, da bismo 2014. godine upali u recesiju od 1,6 odsto. Od 2014. godine sprovodila se fiskalna konsolidacija kako bi se javne finansije dovele u red što je značilo smanjenje penzija i plata u javnom sektoru i povećanje poreza.
Kada gledamo stope rasta, za poslednjih deset godina Srbija je uvećala ekonomiju za 26,7 odsto. Samo Makedonija sa 22,7 odsto je imala slabiji ukupni privredni rast u ovom periodu.
Ispred nas su Bugarska i Hrvatska sa ukupno 27,2 odsto tokom prethodne decenije. Crna Gora i Albanija su ostvarile 30 odsto rasta, a BiH 32,2 odsto.
Pravi lideri regiona u privrednom rastu u poslednjoj deceniji su Mađarska za 39 i Rumunija sa 39,7 odsto.
Stope privrednog rasta pokazuju ekonomski napredak tokom određenog perioda, ali nivo na kom se neka ekonomija nalazi pokazuje bruto domaći proizvod po glavi stanovnika.
Po ovom parametru Srbija je sa 9.230 dolara u 2021. godini (prema poslednjim podacima Svetske banke) bila ispred siromašnih zemalja u okruženju poput S. Makedonije sa 6.695 dolara, Albanije sa 6.423 dolara i BiH sa 7.143 dolara.
Na sličnom nivou kao mi je Crna Gora sa 9.465,7 dolara.
Ispred nas nalaze se Bugarska sa 12.221 dolara, Rumunija sa 14.858 dolara, Hrvatska sa 17.685 i najbogatija zemlja u regionu Mađarska sa 18.728 dolara po stanovniku.
Kada gledamo rast BDP-a po glavi stanovnika, kod svih zemalja regiona on je mnogo veći nego što pokazuju nominalne stope rasta.
Recimo za period od 2013. zaključno sa 2021. godinom rast srpske privrede po stanovniku iznosio je 37 odsto, isto koliko i Mađarske. Manje su imali samo Hrvatska i Makedonija, po 28 odsto. BDP Rumunije po stanovniku je povećan za 56, a Bugarske čak 59 odsto.
Uzrok ovome je emigracija, odnosno veći bruto domaći proizvod deli sa na sve manje stanovnika koji su ostali u zemlji, nakon što su se mnogi iselili uglavnom na Zapad.
Na kraju, kada u bruto domaći proizvod uključimo i razlike u kupovnoj moći u različitim zemljama, tzv. BDP po paritetu kupovne moći po stanovniku, rast Srbije u devet godina od 2013. do 2021. iznosio je 48 odsto. U toj kategoriji Rumunija je apsolutni lider regiona sa rastom od čak 83 odsto u ovom periodu. Bugarska je istovremeno ostvarila rast od 69 odsto, dok je od nas jedino manji rast imala Makedonija sa 44 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
