Gde su danas privredni giganti bivše Jugoslavije: Energoinvest – kompanija koja je imala prihode od milijardu dolara

Ovaj film izazvao je velike reakcije Sarajlija i ne samo njih i vratilo ih u vreme jednog od najvećih giganata bivše Jugoslavije – Energoinvesta.

Rešenjem Vlade Narodne Republike BiH koje je 19. aprila 1951. godine potpisao Đuro Pucar Stari osnovano je državno preduzeće Elektroprojekt u Sarajevu.
Posao ovog na početku malog preduzeća bio je projektovanje hidroenergetskih i termoenergetskih postrojenja u Jugoslaviji.

Na čelo te firme postavljen je Emerik Blum, čovek od čije životne priče je bila veća samo njegova energija.
Diplomirani inženjer elektrotehnike u Pragu, ovaj Sarajlija jevrejskog porekla je 1941. godine je nakon povratka sa školovanja uhapšen i poslat u ustaški logor Jasenovac.
On je jedan od retkih logoraša koji je uspeo da pobegne iz logora.

Blum je najglasnije zagovarao osnivanje Energoinvesta i danas se smatra osnivačem te kompanije.
Spajanjem Elektroprojekta sa Tvornicom strojeva Stup 1958. godine formirano je preduzeće Energoinvest.

Posleratni razvoj Bosne i Hercegovine, ali i SFRJ je neraskidivo vezan za ovu kompaniju ili bolje rečeno koncern.
Od kolikog značaja za privredu tadašnje države je Energoinvest tada bio najbolje svedoči podatak da je na vrhuncu, 1987. godine zapošljavala skoro 42.000 ljudi i imala promet od milijardu dolara.
Ideja Emerika Bluma bila je da snaga preduzeća leži u ljudima pa je preduzeće stipendiralo student uglavnom inženjerskih nauka koji bi odmah posle imali zaposlenje.
Način vođenja Energoinvesta odudarao je od ustaljenih socijalističkih samoupravnih recepata. Na inostranim tržištima ova kompanija se ponašala kao bilo koja konkurentna firma iz kapitalističkih zemalja.
Američki novinar Gilbert Burk je 1972. godine napisao u časopisu Fortune „Sarajevo je sedište industrijskog preduzeća Energoinvest koje, bez imalo preterivanja, može biti predstavljeno kao najambiciozniji i najinteresantniji i veoma poučan i značajan konglomerat koji je nastao u svetu. Dvadeset i jednu godinu ranije, Energoinvest je osnovao poslovni genij imenom Emerik Blum…”.

Nije moguće opisati koliko je nezamislivo bilo za jednu socijalističku firmu da 1969. godine angažuje američku konsultantsku kompaniju Mekinzi da pomogne oko reorganizacije preduzeća.

Energoinvest se širio pripajanjem malih i srednjih preduzeća i početkom sedamdesetih imao je 36 firmi u sklopu koncerna.
Ali to nije sve. Energoinvest je uključivao i šest rudnika, četiri naučno-istraživačka centra, 31 predstavništvo u inostranstvu i 17 u zemlji.

Pored toga Energoinvest je izgradio ili učestvovao u izgradnji Alumunijumskog kombinata u Mostaru, Fabrike glinice u Zvorniku, Fabrike termoaparata u Sarajevu.
Bivši profesor na ETF-u u Sarajevu akademik Božidar Matić u jednom intervjuu hrvatskom Jutarnjem listu rekao je da je Energoinvest trebalo da učestvuje u realizaciji projekta kodnog naziva “Sutjeska”, a u stvari tajnog nuklearnog programa, koji ipak nije nikada realizovan.

Danas Energoinvest nije ni bleda sena nekadašnjeg giganta. To je sada firma za inženjersko projektovanje bez sopstvene proizvodnje.
Nakon rata u BiH kada je preduzeće podeljeno, nastupio je period lošeg upravljanja, korpucionaških afera.
Ipak, Energoinvest i danas je prisutan, osim u regionu, i na tržištima Libije, Alžira i Iraka.