Gde su u Srbiji najskuplji kvadrati nekretnina?

Sajt za oglašavanje nekretnina 4zida.rs predstavio je novu funkcionalnost – prikaz raspona procečnih cena. Putem grafikona, postavljenih na sam oglas, prikazana je prosečna cena kvadrata za traženi deo grada.

Ovom funkcionalnošću obuhvaćene su lokacije pet najvećih gradova u Srbiji – Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i Subotice, kao i popularnije lokacije u Zrenjaninu, Somboru, Staroj Pazovi, Rumi… 

Najskuplja procečna cena kvadrata u Beogradu

Verovatno ne čudi da je najveća prosečna cena kvadrata u centru Beograda i to na Obilićevom vencu.

Ona iznosi 3101 evra/m2. Na Topličinom vencu prosečna cena kvadrata je 3027evra/m2, dok je na Beogradu na vodi prosečna cena kvadrata 2958 evra/m2. 

Zanimljivo je da se u pojedinim krajevima značajno razlikuju prosečne cene stanova i kuća. Tako je, na primer, u beogradskom Žarkovu prosečna cena stana 1131 evra/m2, dok je prosečna cena kuća 795 evra/m2. 

Za razliku od Žarkova, na Dedinju ili Senjaku skuplji je kvadrat kuće nego stana. Na Dedinju prosečna cena kvadrata kuće je 2464 evra/m2, a na Senjaku 2216 evra/m2. S druge strane, prosečna cena kvadrata za stanove na Dedinju je 1965 evra/m2, dok je na Senjaku 1740 evra/m2.

Razlog ovome se verovatno krije u tome što se baš na tim lokacijama nalaze luksuzne vile čija cena često iznosi i nekoliko stotina hiljada evra, a koje značajno podižu cenu kvadrata kuća na ovim lokacijama. 

U Novom Sadu najskuplji kvadrati nalaze se u centru, na Sajmištu i Adamovićevom naselju gde se izgradio velik broj novih zgrada. Prosečna cena kvadata na ovim lokacijama iznosi malo više od 1450 evra/m2.

Visoku cenu – prosečno oko 1380 evra/m2 drže i popularna novosadska naselja Limani i Grbavica.

Manji gradovi ne beleže veći skok u ceni nekretnina, ali je i tu prisutan trend rasta cene kvadrata stana nad cenom kvadrata kuće.

Tako u Zrenjaninskom naselju Bagljaš prosečna cena kvadrata za stan iznosi 597 evra/m2, dok je prosečna cena kvadrata za kuću 321 evro/m2.

Prema podacima Republičnog geodetskog zavoda, u prvoj polovini ove godine vrednost tržišta nekretnina u Srbiji bila je 1,8 milijardi evra, a oko 47.000 nepokretnosti dobilo je nove vlasnike. 

Za isti period prethodne godine prodato je 48.000 nepokretnosti, ali je ukupna novčana vrednost kupoprodajnih ugovora iznosla je 1,6 milijardi evra. Ovo je jasan pokazatelj da se ove godine, u odnosu na prethodnu, prodalo manje nekretnina, ali je iznos kupoprodajnih ugovora bio veći.

Najveći deo novca sa tražišta nekretnina, čak više od 50%, obrne se u Beogradu. Po prometu, nakon Beograda sledi Novi Sad, zatim Niš, Subotica, pa Kragujevac.

Da li su cene kvadrata rastu iz godine u godinu?

Iako mnogi imaju utisak da su nekretnine sve skuplje, a cena kvadrata sve veća, to nije slučaj u svim delovima grada. Tako je, na primer, u beogradskom naselju Lion na Zvezdari najskuplja cena kvadrata bila krajem 2016. godine i početkom 2017. godine. Kvadrat je tada iznosio prosečno 1795 evra/m2, dok je u trećem kvartalu ove godine cena kvadrata bila niža i iznosila je  1611 evra/m2.   

Ipak, za veliki broj lokacija raste cena nekretnina. Ovo se posebno odnosi na veće gradove koji imaju sve veću ponudu luksuznijih stanova. Međutim, prodavci nekretnina svedoče da, iako i luksuzni stanovi imaju svoje kupce, ipak se najbrže prodaju nekretnine manje kvadrature.