Foto: M.P./DanasPrihodi države od davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta godinama su slični, a to je od 1,7 do 2,5 milijardi dinara godišnje, ipak sve manje novca se planira a još manje troši na propisane mere, a sve više ide u druge svrhe.
Umesto za održavanje poljoprivrednog zemljišta, prihodi od zakupa popunjavaju „budžetske rupe“, pokazuje istraživanje Ekološkog centra „Stanište“.
Primera ima bezbroj, a svima je zajendičko da se najmanje troši za mere zaštite zemljišta, kao što su odbrana od grada, kontrola kvaliteta i plodnosti zemljišta, te podizanje vetrozaštitnih pojaseva.
„Beleži se zanimljiv slučaj iz 2020. godine, kada je Skupština AP Vojvodine izglasala da se za automatizaciju odbrane od grada uzme kredit od 600 miliona dinara na šest godina, sa ukupnom kamatom 57 miliona dinara, iako je u 2019. godini nenamenski potrošeno više od milijardu dinara, ili oko 9 miliona evra. To znači da je novac koji je naplaćen za zakup zemljišta i koji je bio na raspolaganju potrošen u druge svrhe, a onda je za istu namenu uzet kredit“, objašnjava Dejan Maksimović iz UG „Stanište“.
Prema dostupnim podacima, u periodu 2014–2022. godine zbirni prihodi od naknada za zakup i za promenu namene državnog poljoprivrednog zemljišta, za sve nivoe vlasti, sa neutrošenim novcem iz prethodnog perioda, iznosili su oko 57 milijardi dinara.
Oko 32 milijarde dinara potrošeno je za mere zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, dok je nenamenski potrošeno više od 25 milijardi, što je više od 214 miliona evra.
Ovo je omogućeno izmenama Zakona o budžetskom sistemu 2015. godine, kada je definisno da prihodi od naknada više nisu namenski i mogu se koristiti u bilo koju drugu svrhu.
To je naročito republičke vlasti podstaknulo da slobodno, u još većim iznosima nastave sa prenamenom novca, ali ovoga puta ne kršeći propise.
Ko najviše troši „nenamenski“ ?
Po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, novac od zakupa dobijaju svi nivoi vlasti i moraju ga trošiti za uređenje atarskih puteva, navodnjavanje, odvodnjavanje, opremanje poljočuvarske službe, odbranu od grada, komasaciju, podizanje vetrozaštitnih pojaseva, kontrolu kvaliteta i plodnosti zemljišta i druge propisane mere.
Međutim, na svim nivoima postoji dugogodišnja praksa da se značajan deo novca od ovih naknada troši u svrhe koje sa zemljištem nemaju nikakve veze.
Ipak, Republika nenamenski troši ubedljivo najviše, 16 milijardi ili 135 miliona evra.
Za 9 godina, republičke vlasti su od zakupa i promene namene zemljišta, zajedno sa neutrošenim novcem iz prethodnog perioda, prihodovale ukupno 19,8 milijardi dinara, ali su potrošile samo 3,8 milijardi za njegovo održavanje, ili manje od petine raspoloživog novca.
U 2014. godini planirano je više od 2 milijarde, ali je stvarno utrošeno samo oko 749 miliona dinara, zatim sve manje, da bi se u 2022. godini došlo do planiranih 328 miliona, a potrošenih 191 milion dinara.
„Iako se od 87 do 93 odsto prihoda republičkog budžeta od zakupa i promene namene zemljišta prikupi u AP Vojvodini, republički program sprovodi se samo na teritoriji centralne Srbije. To dovodi do apsurda u kojem zakupci iz Vojvodine plaćaju uređenje zemljišta u centralnoj Srbiji i druge potrebe republičkog budžeta“, komentariše Dejan Maksimović iz „Staništa“.
Prema njegovim rečima, što se tiče organa vlasti u AP Vojvodini, stanje je bolje, nenamenski potrošeni iznosi su značajno niži, ali problemi postoje.
Od 2014. godine prihodovano je zbirno oko 15,8 milijardi dinara, dok je za pokrajinske programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta potrošeno oko 14,1 milijardu, što je oko 1,7 milijardi dinara, ili oko 15,5 miliona evra manje od prihoda.
„Tokom celog tog perioda, iznos novca koji je trošen za propisane mere bio je u padu, sa gotovo 2,1 milijardu dinara, koliko je potrošeno u 2015. godini na 1,2 milijarde u 2021. godini, iako prihodi od zakupa nisu smanjeni. Pozitivno je što su u čak tri godine, rashodi bili veći od prihoda od zakupa u tim godinama, što nikada nije bio slučaj kod republičkog budžeta“, kaže sagovornik Danasa.
A šta ćemo ove godine ?
Po Programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za ovu godinu, koji je usvojila Vlada Srbije, planirano da se potroši 274 miliona dinara.
„Ako prihodi od zakupa budu slični kao što su bili prethodnih godina, a nema razloga da tako ne bude, očekivano je da će se još između 1,5 i 2 milijarde dinara potrošiti u druge svrhe. Zbog iznosa raspoloživog novca, republički budžet mogao bi da bude glavni instrument očuvanja zemljišta, ali je ovakvim praksama postao beznačajan“, upozorio je Dejan Maksimović.
Rešenje problema vidi u izmenama Zakona o budžetskom sistemu, koji bi vratio namenski karakter prihodima od zakupa i promene namene zemljišta.
Takođe, izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu treba promeniti pripadnost prihoda od zakupa zemljišta, tako što bi budžetu AP Vojvodine pripalo 50 odsto a budžetu Republike 10 odsto, umesto dosadašnjih po 30 odsto.
„Tako će se prihodi Pokrajine povećati za oko milijardu dinara godišnje. Vojvodina od centralne Srbije ima izrazito veće prihode od zakupa, ali i potrebe za merama zaštite, uređenja i korišćenja zemljišta, dok se u isto vreme, oko 1,5 milijardi dinara godišnje iz republičkog budžeta troši u svrhe koje nemaju veze sa zemljištem“, objasnio je Maksimović.
U Zrenjaninu izostao prihod
Državna revizorska institucija utvrdila je da Grad Zrenjanin nije dosledno preduzimao mere iz svoje nadležnosti u pogledu korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini bez pravnog osnova.
Zbog toga je, izostao prihod od zakupa za agroekonomsku 2021/2022. godinu u iznosu od 462.801 evro.
Utvrđeno je da je poljoprivredno zemljište u državnoj svojini u ukupnoj površini od 1.057,29 hektara, koje je Odlukom o davanju u zakup predviđeno za davanje na 15 godina, korišćeno bez zaključenog ugovora o zakupu, plaćenog dela zakupnine u iznosu od najmanje 462.801 evro i dostavljenog sredstva obezbeđenja.
Takođe, u dva slučaja je utvrđeno korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u ukupnoj površini od 602,38 hektara bez zaključenog ugovora o zakupu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
