Generalni direktor EPS-a: Podaci Fiskalnog saveta nepotpuni ili pogrešni

– Očigledno je da ste imali nepotpune ili pogrešne podatke na osnovu kojih ste došli do zaključaka o radu EPS-a. EPS jeste bio u krizi, ali već od poslednjeg kvartala 2022. godine posluje pozitivno i tada je zabeležen pozitivan rezultat od 5,8 milijardi dinara. Zahvaljujući merama za stabilizaciju poslovanja u 2022. godini ostvareno je smanjenje troškova od 24 milijarde dinara. Racionalizacijom javnih nabavki zabeležene su uštede od 1,5 milijardi dinara. U 2022. godini menadžment EPS-a preduzeo je niz mera kako bi prevazišao nasleđene probleme. Ti koraci bili su usmereni pre svega na stabilizaciju proizvodnje uglja i obezbeđenje uvoza nedostajućih količina uglja. Zahvaljujući diskontinualnom otkopavanju uglja u Rudarskom basenu „Kolubara“, obezbeđene su dodatne količine uglja iz sopstvenih kapaciteta, pa je uvoz uglja smanjen sa planskih 2,1 milion tona na 1,4 miliona tona – navodi se u pismu Tomaševića.

Prema njegovim rečima, pozitivan trend i rekordni rezultati u proizvodnji električne energije nastavljaju se i u ovoj godini. EPS je u ovoj godini u trgovini električne energije na slobodnom tržištu u plusu za skoro 30 miliona evra. Pre više od godinu dana bilo je mnogo problema u termo sektoru, ali su preduzete hitne mere. Rezultati nisu izostali. Jedan od takvih rezultata je i za 17,7 odsto veća proizvodnja ogranka TENT u prva dva meseca ove godine nego u istom periodu prošle godine.

– I procene poslovanja u 2023. godini su pozitivne, jer je u ovoj godini planiran prihod od oko 500 milijardi dinara i profit od 20 milijardi dinara, što će omogućiti nastavak finansijske stabilizacije i rast kompanije. EPS se početkom 2022. godini suočio i sa jednom od najvećih globalnih energetskih kriza. Cene električne energije na berzama u regionu i Evropi vrtoglavo su rasle. Ipak, privreda i građani u Srbiji nisu osetili te skokove. Povećanja cena su bila minimalna. I sada domaćinstva u Srbiji imaju najnižu cenu struje u odnosu na region i EU. Privreda van Srbije suočavala se sa cenama koje su išle i preko 500 evra po megavat-satu, a naši privrednici sa merama Vlade Srbije bili su zaštićeni. Istovremeno, u skladu sa Zakonom o energetici cena električne energije za komercijalno snabdevanje trebalo bi da se formira po tržišnim principima, a cene za privredu su značajno niže od tržišnih – kaže Tomašević.

On dodaje da mere unapređenja poslovanja daju rezultate dokazuje i trend smanjenja nabavke električne energije van EPS. U januaru i februaru ove godine EPS je na slobodnom tržištu nabavio svega 175 GWh što je pet puta manje nego u istom periodu 2022. godine. EPS je 2. marta dostigao dnevni rekord u prodaji električne energije na slobodnom tržištu od 4,06 miliona evra. Republika Srbija je ovih dana najveći neto izvoznik električne energije u regionu jugoistočne Evrope.

– Ukazujem i da nisu tačne procene da će EPS narednih godina morati da uvozi od 10 do 15 odsto električne energije ili uglja, jer je ukupna planirana količina električne energije koju je potrebno uvesti, uvoz uglja ili kupovina električne energije, minimalna. Tačnije, u 2023. maksimalno do pet odsto ukupne potrošnje u Srbiji, u 2024. maksimalno do četiri odsto ukupne potrošnje u Srbiji i u 2025. maksimalno do dva odsto ukupne potrošnje u Srbiji. Investicije u nove kapacitete, a posebno u oblasti obnovljivih izvora, prioritet su u strategiji i poslovanju EPS-a i naša najveća energetska kompanija na tom putu treba da ima podršku društva, institucija, pa samim time i Fiskalnog saveta. EPS ne spava i ne čeka da neko drugi napravi plan investicija – naglašava Tomašević.

On ističe da je sopstvenim snagama i znanjem napravljen „Zeleni put EPS-a“, dokument za prilagođavanje poslovanja EPS uslovima energetske tranzicije. Prema tom planu, ukupne planirane investicije od 2022. do 2035. godine su 8,5 milijardi evra. Realizacija investicija u 2022. je bila oko 450 miliona evra i od danas do 2035. godine preostalo je da se investira više od osam milijardi evra.

– Naš „Zeleni put EPS-a“ predviđa realizaciju novih, ključnih investicionih projekata u obnovljive izvore energije, kao i izlazak iz pogona zastarelih kapaciteta na lignit, što će ovaj zaokret ka zelenoj energiji učiniti mogućim. Plan je da se emisije CO2 iz kapaciteta EPS smanje za 25 odsto do 2035. godine uz investicije u vetroelektrane, solarne parkove, hidroelektrane i efikasnije termoelektrane. Ono što smo predvideli poklapa se sa dva scenarija iz nacrta Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana. „Zeleni put EPS-a“ je moguć i realističan – navodi Tomašević.

On dodaje da kao inženjer elektrotehnike sa dugogodišnjim iskustvom kako u EPS-u tako i u privatnim kompanijama i čovek koji je svakodnevno na terenu na kopovima i u elektranama, odgovorno može da kaže da EPS ima izuzetne stručnjake jer u suprotnom ne bismo mogli da prevaziđemo mnoge nasleđene probleme i ostvarimo pozitivne rezultate.

– Naravno, ne bežimo od saveta i pomoći i zato smo oformili Naučni savet i Stručni savet EPS-a u kojem su najeminentniji stručnjaci srpske energetike. Cilj je da struka i nauka daju najbolja rešenja za energetsku tranziciju. Kako biste imali sve informacije i potpune aktuelne podatke, jer se uglavnom pozivate na podatke iz 2021. i 2022. godine, vas i vaše saradnike pozivam da posetite EPS jer smo otvoreni za saradnju, dobronamerne kritike i konstruktivne predloge. Svakako, ceneći vaše mišljenje i uticaj na javnost, očekujem da uzmete u obzir pozitivne rezultate EPS i date podršku merama za poboljšanje poslovanja najveće energetske kompanije u Srbiji – zaključuje Tomašević u pismu upućenom predsedniku Fiskalnog saveta.

Podsećanja radi, Pavle Petrović je u svom izlaganju na Koponik biznis forumu istakao da niska prodajna cena električne energije nije, po njegovom mišljenju, ni jedini ni glavni problem EPS-a nego je problem što je EPS-ova proizvodnja urušena dugogodišnjim lošim upravljanjem, naročito u poslednjih nekoliko godina, pred krizu.

„Proizvodnja električne energije u 2022. manja je u odnosu na 2013, kad je EPS imao najveću proizvodnju za oko 15 odsto. Glavni razlog za to su nedovoljne i loše usmerene investicije, kvalitet iskopanog uglja na kopu rudnika ‘Kolubara’, tokom 2021. je pao ispod tehnološkog minimuma, za rad termoelektrane ‘Nikola Tesla’ (TENT) nisu otvoreni novi kopovi iako je davno planirano“, naveo Petrović.

Srbija će, prema njegovoj oceni i u narednim godinama da zavisi od uvoza električne energije i uglja, 10 do 15 odsto potrošnje. Za ozdravljenje EPS-a neophodne su, kako je ocenio, snažne investicije i reforme.

„Privid da se neke reforme sprovode bio je smanjivanje prekomerne zaposlenosti, ali umesto ciljanih otpuštanja EPS se opredelio za dobrovoljne odlaske radnika iz firme, uz ogromne otpremnine. Pitanje je da li će se istorija ponoviti“, naveo je Petrović.