Generalni sekretar Udruženja banaka: Rešenje za kredite u švajcarcima da bude ekonomski održivo

„Ako je nekome stalo da se razreše sporna pitanja oko kredita indeksiranih u švajcarskim francima, onda su to banke. Prolongiranje rešenja, uz stalno podizanje tenzija, nikako ne pogoduje našim članicama, ometa njihovo redovno poslovanje i banke su, naravno, podržale inicijativu za traženje najboljeg modela“, kazao je Vasić za Magazin Biznis.

On je istakao da banke, i inostrane i domaće, razmišljaju dugoročno i da im je važna sigurnost poslovanja.

Po njegovim rečima to što je država bila jedna od učesnica u dogovorima o rešavanju problema kredita u „švajcarcima“ ne može se tumačiti kao svojevrstan politički uticaj na poslovanje bankarskog sektora.

„Činjenica je da imamo spornu situaciju u kojoj je sudska praksa neujednačena što može stvoriti pravnu nesigurnost i otežati normalno poslovanje banaka. Ako neko pokazuje dobru volju da tu situaciju razreši, to se može oceniti samo pozitivno“, rekao je on.

Vasić je ocenio da bankarski sektor Srbije danas predstavlja najvitalniji deo privrede koji je u potpunosti osposobljen za efikasno finansijsko posredovanje.

„Na bankarskom tržištu Srbije danas posluje 27 banaka u kojima je zaposleno oko 23.000 ljudi. Krajem protekle godine ostvaren je pokazatelj adekvatnosti kapitala od 22,8 odsto, stopa prinosa na aktivu od 2,1 odsto, stopa prinosa na kapital od 10,7 odsto. Ovi najvažniji pokazatelji ostvareni su uz značajno smanjenje problematičnih kredita koji se već sada nalaze na gotovo pretkriznom nivou. Bankarski sektor je stabilan i to je dobra osnova za njegov dalji dinamičan rast u budućnosti“, rekao je on.

Za dalji kreditni rast, kako je dodao, veoma su podsticajne mere relaksacije monetarne politike, pa su tako kamatne stope na dinarske kredite u januaru 2019. godine iznosile oko četiri odsto za privredu i 10,4 odsto za stanovništvo, dok je trend smanjenja kamatnih stopa primetan u dužem vremenskom periodu.

Na pitanje šta su sadašnji izazovi za bankarski sektor Srbije Vasić je rekao da ih ima više, ali da su dva najvažnija.

„Naše približavanje Evropskoj uniji podrazumeva izvesne korake koji se tiču finansijskih sistema. Siguran sam da ne možemo samo prepisivati evropske zakone, oni treba da nam služe kao smernice, kao ideje vodilje da kroz dijalog i komunikaciju dođemo do rešenja koja su dobra za naše podneblje. Drugi pravac jeste dalja digitalizacija bankarskog sektora. Imamo usmerenje Vlade i Narodne banke Srbije da podrže digitalizaciju i banke su već uveliko na tom putu. Tu ima mnogo prostora za dalja unapređenja“, kazao je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije za Magazin Biznis.