Generalni štrajk radnika u Goši

„Tražimo da se svakom zaposlenom odmah isplati 100.000 dinara na ruke, da nam se overe knjižice koje tri godine nisu overene, da nam se poveže radni staž, da nam isplaćuju platu mesec za mesec i da nam isplaćuju celu platu, a ne da neko određuje da li ću da primim 10, 15 ili 20 odsto“, kaže predsednik štrajkačkog odbora Milan Vujičić.

Ovi zahtevi poslati su vlasnicima u Slovačku.

„Poruka je da se želi normalizacija rada i sredstva će biti uplaćena. Sve do sada što je obećano, što se tiče isplata, to se i poštovalo. Razumem radnike“, kaže finansijski direktor Goše Saša Lazić.

Sve to generalni direktor Goše, Slovak Ivan Hemšild, poručuje iz inostranstva jer je Gošu napustio prošle srede kada je u fabričkim halama pronađen obešen radnik.

„Pozvao je policiju, koga je sve znao ne znam. Došla je policija i rekli su da su došli da izvedu generalnog direktora zato što je prijavlejno da ćete da ga bijete. Niko mu nikad u životu nije pretio da će da ga bije“, tvrdi Vujičić.

Direktor je otišao, iza sebe je ostavio dugove, nezadovoljne radnike i pitanje – kakav je sudbina Goše. Preti li joj posle nekoliko godina agonije „ključ u bravu“.

„Naći ću negde posao, sad kreću zemljani radovi. Ići ću da sadim, radim na crno, svejedno mi je imao penziono ili ne, ovde nemam“, kaže jedan od radnika Stevan Mihajlović.

„Nemaš para, nemaš prevoz, nemaš jelo, nemaš ništa. Socijalno, penziono… ništa“, kaže Novica Filipović.

Dok su radnici ljuti na vlasnika i na državu, finansijski direktor koji je u Goši proveo radni vek za agoniju ove firme krivi državu – jer kaže Fond za razvoj od Goše potražuje novac koji su dobili za vagone koje su Železnicama Srbije uredno isporučili, ali to nikada nije fakturisano.

Uprkos svemu, u Goši nije sve stalo.

Iako su radnici od sutra u generalnom štrajku, desetak radi i prekovremeno. Izrađuju čelične nosače za železnički most, jer je tako dogovoreno sa menadžmentom kompanije da kupac ne bi trpeo.