Ode Generalštab bez tendera?: Kušner se raduje projektu, Vesić kaže da nije ništa potpisao, a Vučić oduševljen idejom

Nju je na svetlost dana izneo narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta, koji je objavio da će lokacija Generalštaba biti poklonjena američkim ofšor firmama i da je Ekološki ustanak dobio kopiju memoranduma koji to potvrđuje.

Ćuta navodi da je reč o memorandumu o razumevanju potpisanom između dve američke firme i Vlade Srbije, u čije ime je potpis stavio ministar Goran Vesić.

U tom dokumentu pominju dve američke firme, Atlantic Incubation Partners LLC i Kushner Realty LLC, koje treba da dobiju pomenutu lokaciju na besplatno korišćenje u trajanju od 99 godina, uz otvorenu mogućnost da se pravo korišćenja pretvori u pravo svojine.

Ipak, ministar Vesić demantovao je da je memorandum o razumevanju potpisan i rekao da će javnost biti obaveštena kada se to dogodi, ali je predsednik Aleksadnar Vučić priznao da je „delimično upoznat sa ovom idejom“ i izrazio oduševljenost istom.

Da je gradnja kompleksa u Beogradu u planu potvrdio je i sam Džared Kušner, koji je istakao da njegova investiciona firma sprovodi posao u Srbiji, kao i projekte luksuznih nekretnina u Albaniji.

Kako Blumberg piše, reč je o hotelu koji će imati poslovni prostor i više od 1.500 stanova, a prema navodu Njujork Tajmsa, ova lokacija imaće i spomen obeležje i muzej. U ovaj projekat, piše Njujork Tajms, Kušner planira da uloži 500 miliona dolara, dok bi Srbija, prema predlogu ugovora, trebalo da dobije 22 odsto profita.

Marko Bogdanović, istoričar umetnosti, kaže za naš list da problemi oko izgradnje ovog kompleksa imaju više instanci, a prva od njih je tehničke prirode i podrazumeva visinu predviđenih objekata.

Excited to share some early design images for development projects we have been creating for the Albanian coast and downtown Belgrade. @nytimes @business pic.twitter.com/o0HIYLkZWV

— Jared Kushner (@jaredkushner) March 15, 2024

„Spratnost objekata je nedopustiva za ovaj deo grada. Koliko znam, u centru je zabranjena gradnja solitera. Takođe, sama ulica Kneza Miloša, odnosno potez na kom se Generalštab nalazi je pod zaštitom, a i sama njegova zgrada uživa zaštitu. Postoje projekti na koje načine se ovaj objekat može revitalizovati i to bi u najmanju ruku trebalo da se sprovede. Da li bi nešto moderno moglo da se doda, dogradi ili na drugi način prekomponuje – sigurno da. Ali ono što je osnovno i bitno, mora ostati upečatljiv izgled Dobrovićevog (Nikola Dobrović) objekta“, priča Bogdanović.

Danasov sagovornik kaže da nije najjasniji ni render koji je dostupan javnosti, jer kako ističe, sporan deo predstavlja centralna zgrada, pošto njeno mesto nije najpreciznije prikazano.

„Ako se gleda render iz pravca Slavije ka Staroj železničkoj stanici, primetićemo da su sa desne strane tri kule, odnosno kula jedan, dva i tri. Skroz desno je Beograđanka, za prvu do ulice nam je jasno gde bi mogla biti na mestu Generalštaba, ali ne i za drugu, koja se nalazi između prve i Beograđanke. Ona se, izgleda, prema renderu, nalazi tačno na zgradi preratnog Generalštaba, koji je projektovao Vasilij Baumgarten. To znači da je moguće u planu i rušenje Stare zgrade Generalštaba iz vremena kralja Aleksandra. Ili neko ko je pravio render iz Amerike nije lepo osmotrio prostor, u šta sumnjam, jer je reč o arhitektama“, kaže Bogdanović.

Generalštab se pominje u stranim knjigama o arhitekturi

On podvlači i da je Dobrovićev projekat jedan od retkih projekata srpske savremene arhitekture, koji se pominje i u stranim knjigama o arhitekturi, a ne samo u našim udžbenicima koji se bave istorijom arhitekture.

„Pod zaštitom je odavno, i ukoliko nekome pada na pamet da tako nešto ruši, prvo treba da razmisli o tome da su se na tom mestu nalazila dva starija objekta s početka 20. veka, koja su bila u sklopu današnjeg generalštaba, pa da su to prvi objekti koji treba da se rekonstruišu i da im se vrate fasade, a ne da se grade neke kule“, poručuje Bogdanović,

Da je render sporan mišljenja je i konsultant za strane investicije Mahmud Bušatlija, koji smatra da prikaz deluje kao da Amerikanci koji su ga sastavljani uopšte ne znaju o kojoj lokaciji je reč.

Kada se dobro pogleda slika dostupna javnosti, jasno je da su dva desna tornja na lokaciji koja je prekoputa Vlade, a ne Ministarstva spoljnih poslova – na toj lokaciji je samo jedna zgrada. Dakle, nisu se čak ni potrudili da snime situaciju, odnosno da je izguglaju. Zato mi se namera ne čini ozbiljnom“, kaže Bušatlija.

Sa druge strane, naš sagovornik ističe da postoje i zakonski okviri koji ne dozvoljavaju da se pomenuta ideja sprovede u delo, jer trenutna tehnička vlada „praktično ne postoji“.

„U ovom momentu, čovek koji je određen da sprovede dati proces je ministar u nepostojećoj vladi, koja će možda trajati još dve nedelje, i ona je tehničkog karaktera, te ne može donositi odluke o investicijama. To sigurno Trampovi advokati znaju. Takođe, pitanje je zašto nam je stalo da to poklonimo. Sa jedne strane, u pitanju je politika, a sa druge, nema besplatnog ručka. Drugim rečima, neko bi dobio ozbiljne pare, koje se ne smatraju korupcijom“, priča on.

Bušatlija podvlači da svaki investicioni projekat ipak treba biti osmišljen tako da javnost bude zadovoljna, odnosno da javni interes bude jasno definisan.

„Građani se moraju obavestiti zašto gradnja nema nikakvog javnog interesa. Takođe, ako se već gradi, zbog čega ima javni interes. To je kod nas problem, jer politički korpus nije dorastao da uopšte razmatra ove stvari. Zato je najbolje ne ulaziti u to, već se boriti za jasnu definiciju šta je čija družnost u vladi „, poručuje naš sagovornik.

Govoreći o konkretnom projektu, skeptičan je da će do njegove realizacije doći, bar u narednih par godina, jer, kako kaže, stranci nemaju interes da ulažu novac u nešto za šta nisu sigurni da se može prodati ako ne uspe.

„Kada Tramp bude radio reviziju onoga što njegov zet radi, a radi to stalno, i kad advokati i stručnjaci pogledaju tu ideju i pozabave se političkim i ekonomskim aspektom, reći će „nismo mi ovo ozbiljno mislili“, ili „sačekaćemo još pet-deset godina, da se malo popravite pa ćemo razgovarati“. Niko nije lud da dođe ovde i potroši 150 miliona dolara na glupost. To može u Njujorku da uradi, gde može da proda. A kome će ovde prodati 80.000 kvadrata, na lokaciji na kojoj bi početna cena trebalo da bude 4.000 po kvadratu?“, predočava Bušatlija.

Takođe, kaže ovaj arhitekta, u Americi kad se grade novi objekti kao šti su ove kule, računa se da je lokacija sasvim prihvatljiva ukoliko se ne plati više od 12 do 15 odsto od ukupne investicije.

„Ako je reč o 80.000 kvadratnih metara, to bi koštalo između 130 i 160 miliona dolara da se sagrade. Ako bismo im dali za džabe lokaciju to bi bio gubitak za Srbiju od 20 do 25 miliona dolara“, ocenjuje Buštalija, uz napomenu da, kada bi se projekat realizovao onako kako izgleda na renderu, ne bi imalo mesta da sve stane.

Zato, kaže on, ne možemo se osloniti na tu priču isto kao što se nije moguće osloniti na to da je već spremna ideja o turističkom naselju u Albaniji.

„To je besmisleno, jer je ambijent dela Albanije na kom žele da rade u velikoj meri zaštićen od strane UNESKA, pošto ima dosta tragova rimskog carstva“, zaključuje Bušatlija.

Osvrćući se na pravni aspekt ovog slučaja, Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija podvlači da bi na prvom mestu bilo značajno da vlada i ministarstvo daju potpune informacije o tome šta je do sada odlučeno i dogovoreno, a koji akti su u pripremi, pošto su za sada javnosti dostupni samo delovi pojedinih dokumenata.

„Ako su autentični, onda je prva stvar koja se može primetiti kontradiktornost u obrazloženju koje se daje za vladine zaključke. Sa jedne strane se tvrdi da je memorandum pravno neobavezujući akt, a sa druge da je potpisivanje investicionog ugovora realizacija već preuzete obaveze. Ovde se mogu otvoriti dva pitanja. Prvo se tiče procedure na osnovu koje bi ovaj aranžman mogao da se zaključi. Tu ima nepoznanica, jer potencijalno dolazi u obzir da je reč o jednom vidu javno-privatnog partnerstva. Druga opcija bi bila da se radi o ustupanju nekretnina u vlasništvu države, za koje je trebalo primeniti pravila o raspolaganju javnom svojinom“, priča Nenadić.

On kaže da je i u jednom i u drugom slučaju pravilo da se mora sprovesti neki vid nadmetanja, predviđen tim aktima, te da ovde nadmetanja za sada nije bilo.

„Otvara se i pitanje korišćenja javnih resursa. To je povezano sa pitanjem javnog nadmetanja, jer se jedino u tom slučaju može ustanoviti da li je ponuda privatnog partnera najbolja moguća“, zaključuje Nenadić.

Zanimljivo je da u američkoj javnosti ima ocena da bi prihvatanjem Kušnerove ideje srpske vlasti mogle da imaju politički uticaj na Trampa. Danas je Vučić rekao da je „umro od smeha“ kada je video taj komentar u novinama.

Sa druge strane, domaća javnost se plaši da bi poklanjanje Generalštaba bilo potpuni politički promašaj, s obzirom na nastupajuće izbore u SAD.

Da podsetimo, svojevremeno je Vučić ispred Srbije donirao kampanji Hilari Klinton pred izbore u kojima je pobedio Tramp. U sledećem izbornom ciklusu u SAD, Vučić je podržao Trampa, a pobedio je Džo Bajden.

Do objavljivanja ovog teksta na pitanja Danasa nisu odgovorili iz Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, niti iz kompanije Kushner Realty LLC.

Podsećamo, Kušner je zet bivšeg predsednika Donalda Trampa i bio je viši savetnik Bele kuće. Nakon što je napustio svoj državni posao, osnovao je investicionu kompaniju Affinity, vrednu 3,1 milijardu dolara.

Takođe, kao reakciju na vest da će se graditi na mestu Generalštaba, lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta predstavio je peticiju kojom se traži da se na toj lokaciji umesto „Beograda na vodi 2“ izgradi memorijalni centar posvećen žrtvama NATO agresije 1999. godine.