Ukupni gubici turističke privrede do kraja godine mogli bi da dostignu dve milijarde evra, a suočili smo se i sa tim da je oko 65 odsto radnika koji nisu angažovani za stalno napustili turistički sektor, izjavio je danas direktor Poslovnog udruženja HORES Georgi Genov na onlajn panelu o uticaju pandemije na turizam.
Genov je na panelu nemačke organizacije za saradnju GIZ poručio da domaći turistički sektor ne može biti nezadovoljan merama Vlade, ali da jeste nezadovoljan odnosom lokalnih samouprava i javnih i komunalnih preduzeća, koje nisu ponudile olakšice za izmirivanje obaveza.
Pomoćnica ministra turizma Renata Pindžo podsetila je da su dosadašnje procene govorile da se gubici turističkog sektora kreću oko milijardu evra.
Ona je naglasila da je tokom pandemije sektor turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva primio devet milijardi dinara pomoći u okviru opštih mera Vlade Srbije za podršku privredi.
„Kada se uzmu u obzir sektorski programi namenjeni hotelima, turističkim agencijama, preduzećima kroz povoljno kreditiranje kao i građanima preko dodele vaučera, računica pokazuje da je oko 15 milijardi dinara ‘usmereno’ na preduzeća koja posluju u oblasti turizma i ugostiteljstva“, istakla je Pindžo.
Ona je rekla da se očekuje da, u saradnji sa privrednicima, ubrzo bude usvojen i Plan oporavka turističkog sektora, a dodala je da su na stolu i brojne inicijative za pomoć tom delu privrede, uključujući i onu Ministarstva finansija o naplati poreza i doprinosa na 24 rate.
Na onlajn panelu „Uticaj i načini prevladavanja krize u turističkpm sektoru izazvane kovid-19 pandemijom“ predstavljeni su i rezultati čitavog regiona kada je reč o turizmu.
„Zapadni Balkan zabeležio je dublji pad turističke posete od evropskog ili svetskog proseka zato što je dugo bio označen kao ‘crvena zona’ zbog broja zaraženih korona virusom na hiljadu stanovnika“, rekao je autor istraživanja, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković.
Kada je reč o programima podrške za turizam i ugostiteljstvo, ocenio je da je neminovno očekivati da dođe do „budžetskog zamora“.
„Budžet nije neiscrpan i sve teže se puni i zato treba tražiti i druge pravce reagovanja, jer je svima jasno da neće moći beskonačno da se pomaže iz republičke kase“, zaključio je Petković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.