Geoks odlazi iz Srbije?

U samoj fabrici juče nije bilo moguće ostvariti kontakt ni sa kim ko bi potvrdio ili demantovao ovu vest, ali glasine su se već raširile i oko 1.200 zaposlenih strepi zbog mogućih otkaza.

Sumnju su poslednjih nekoliko dana pobudile i velike, neuobičajene gužve u vranjskom maloprodajnom objektu Geoksa, gde je bila u toku masovna rasprodaja obuće pa se za ukupno 2.000 dinara moglo kupiti više modela.

Uz to, pojavile su se spekulacije da je za pogone, ukoliko Geoks zaista napusti Vranje, zainteresovana turska firma Teklas iz Vladičinog Hana, iako je reč o sasvim drugoj vrsti proizvodnje.

Ni u toj kompaniji juče nije moglo da se dođe do ovlašćene osobe koja bi potvrdila te informacije.

Inače, Teklas za auto-industriju proizvodi sisteme za cirkulaciju fluida niskog pritiska, što je prilično „prljava tehnologija“.

Pogoni u Srbiji najbliže je što može da se približi zemljama Evropske unije, jer kod njih proizvodnja sa takvom vrstom tehnologije nije dozvoljena.

Činjenica je da su plate iznad proseka, kreću se oko 90.000 dinara, da se broj zaposlenih uvećava, ali i da postoji stalna cirkulacija ljudi koji se u pogonima sa visokom koncentracijom ugljen-dioksida zadržavaju do dve godine, pa bi selidba fabrike ili nekih od pogona u sredinu sa većim brojem potencijalnih radnika za Teklas bio logičan posao.

Podsetimo, Geoks je svoj dolazak u Srbiju 2014. godine, kada je počeo izgradnju pogona u Vranju, naplatio sa 13,5 miliona evra iz subvencija, ali se, kad je posle dve godine počela proizvodnja, nije pokazao kao najpoželjniji poslodavac.

Plate radnika su niske, kreću se od minimalca do najviše 50.000 dinara, radi se u tri smene u režimu „pelena“, subotom i nedeljom, zbog čega se povremeno organizuju protesti.

Ipak, na njima više učestvuju ljudi iz sindikalnih centrala nego sami radnici koji strahuju za svoja radna mesta.

To nije bez razloga, jer je osim BAT-a koji je još 2005. kupio Vranjsku industriju duvana, ovo tek drugi strani investitor u Vranju, pri čemu je „krenuo sa ledine“ odnosno sami su uz pomoć države i Grada, u novcu i zemljištu, izgradili fabričke hale.

Praktično, ako ova fabrika, uprkos obilatoj pomoći države, ipak ode iz Srbije, Vranje će se suočiti sa armijom nezaposlenih koje preostala privreda ne može da apsorbuje jer su nekadašnji giganti poput Simpa ili Jumka u stečaju.

Čekajući nove subvencije

Predsednik Sindikata Sloga Željko Veselinović ne veruje da je odlazak Geoksa gotova stvar. On kaže da ta fabrika teško može u okruženju da nađe jeftiniju radnu snagu, a ukoliko bi se opredelila eventualno za Severnu Makedoniju ili Albaniju, to bi značilo da opet mora da prođe kroz period obučavanja zaposlenih, što mu se ne čini izvesnim. „Moguće je da najava odlaska predstavlja namerno puštenu informaciju. U Geoksu su to radili i pre dve godine, najavili da će da odu a onda im je država doturila još dva miliona evra subvencija i ostali su. Nije nemoguće da i sada to očekuju“, kaže Veselinović.