Geoks ostao državi dužan 3,5 miliona evra

Utvrđeno je da ona, nakon što se letos povukla iz Srbije, treba da vrati gotovo 20 odsto dodeljene državne pomoći, jer se ispostavilo da joj je dodeljeno više novca nego što je na to imala pravo, o čemu je ovih dana pisala Nova ekonomija.

Od državnih zvaničnika i institucija nema nagoveštaja da će se utvrđivati ko je odgovoran zbog preplaćenih subvencija. Nema ni odgovora na pitanje kako to da se država pet godina po okončanju investicije i baš u vreme kada je Geoks zatvorio fabriku, setila da iskontroliše dodeljene subvencije.

Ne zna se, a Komisija i Ministarstvo ćute, da li je za povraćaj novca u likvidacionoj masi vranjanske fabrike ostalo 3,5 miliona evra plus zatezna kamata od kraja 2016. godine do dana izmirenja te obaveze. Rok za prijavu potraživanja ističe početkom decembra kada će se znati i ukupne obaveze i mogućnost da se one pokriju.

Država je, u postupku dovođenja ove kompanije, bila više nego izdašna. Samo na ime subvencija za 1.200 radnika, što je 2012. kad je posao dogovaran, bio model podsticaja, fabrika je dobila 11,25 miliona evra ili 9.000 po obećanom radnom mestu, a odmah potom i još nepun milion za finansiranje nivelacije zemljišta na kome će se graditi fabrika. Istakao se u Grad Vranje čija su izdvajanja premašila milion evra.

Samo pola miliona vredno je poklonjeno zemljište u industrijskoj zoni za čije je infrastrukturno opremanje Vranje uložilo još toliko novca.

U ovom trenutku, s obzirom da je oprema fabrike demontirana i odneta na novu destinaciju, likvidacionu masu čini upravo to vlasništvo – više od deset hektara placa na kome su izgrađeni objekti i fabričke hale površine 1,8 hektara. Ni u gradskoj upravi

Vranja juče nismo našli sagovornike koji bi objasnili trenutno stanje.

– Verujem da Geoks nema dovoljno imovine koju je ostavio u Srbiji i da nikada neće vratiti preplaćene subvencije. Dok država dođe na red, već će biti sve razvučeno. Ali, ključno je to kako država raspolaže našim sredstvima, 20 odsto nije malo a mi pet godina nismo znali da je do toga došlo, kao što sada ne znamo ni kako je došlo. Dobra je vest što je i sada neko uočio, ali bojim se da nema nade da će biti vraćeno. Ostaje pitanje da li postoje uopšte procedure kako se dodeljuje pomoć, ko je to radio, jer svi znamo da se iznosi određuju paušalno, sve zavisi od volje jednog čoveka. Pošli smo od nekih subvencija od 1.000 ili 5.000 evra, a došli smo do toga da Henkel dobije 144.000 evra za svako radno mesto, fabrika čokolade u Prokuplju oko 100.000. To više nema nikakvog smisla, to je poigravanje sa ljudima, sa javnim resursima – kaže za Danas Dragan Dobrašinović, osnivač pokreta „Uspravna Srbija“.

On dodaje da su to aranžmani koji potpuno izmiču ekonomskoj logici i sudu javnosti jer se novac daje bez kriterijuma umesto da se na duge staze investira tamo gde imamo prirodni potencijal.

– Jedino logično objašnjenje je da se tako uplaćene pare, u jednoj od faza nekome vraćaju, što je specifična vrsta kriminala. U početku su za te svrhe služile malverzacije u javnim nabavkama, pa onda su došli međudržavni sporazumi a subvencije su bolje spakovane, teško ih je kritikovati jer su zamaskirane otvaranjem radnih mesta – kaže Dobrašinović.

Iako je zatvaranje fabrike došlo naglo, ispostavilo se da je predsednik Aleksandar Vučić to znao nekoliko meseci ranije, ali je, izgleda birao trenutak u kome će loše vesti saopštiti vranjanskoj javnosti. Obećao je da će već u septembru bar za polovinu od gotovo 1.300 radnika, posao obezbediti u fabrici Teklas iz Vladičinog Hana, spekulisalo se da će ta firma otkupiti hale Geoksa, ali od toga gotovo da nije bilo ništa.

Obećanja su ubrzo utihnula a u Teklasu je zaposleno tek oko desetak odsto ljudi, dok su ostali prepušteni sami sebi.

– Preostali radnici su u statusu nezaposlenih, u Teklasu je malo njih zadržalo posao. Uslovi su teški, radi se po deset sati, šest dana u nedelji, isparenja u pogonu su velika, nema grejanja u hali, teško je za izdržati. Ja sam razgovarala sa nekolicinom radnika koji su pokušali tu da rade jer su u izuzetno teškoj materijalnoj situaciju, ali oni su vrlo brzo odustali, opredelili su se za građevinu ili nešto slično. Od obećanja predsednika nije bilo ništa – kaže za Danas Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata i objašnjava da je sve to posledica ekonomske politike koja favorizuje strane investitore, nudi im jeftinu radnu snagu koja prećutno nit ima pravo na sindikalno organizovanje niti može da računa na zaštitu institucija.

Bez odgovora
U Ministartsvu privrede kao ni u Komisiji za dodelu državne pomoći nisu odgovorili na pitanje da li je Geoksu prosleđen zahtev za povraćaj više uplaćenih sredstava, zašto propust nije ranije utvrđen kada je investicija okončana još 2016. godine, kao i da li postoje saznanja o tome ima li u likvidacionoj masi sredstava za povraćaj više uplaćenog novca. Iz Gradske uprave Vranje takođe nismo dobili odgovore, a pitali smo koliko je lokalna samouprava kroz direktnu i indirektnu podršku uložila u Geoks, kakav je status bivših radnika i da li se i koliko njih ponovo zaposlilo?