Geopolitika i korona brana za ruski gas 1Foto: Beta/AP/Lefteris Pitarakis

Da li će gasovod “Turski tok” kroz teritoriju Bugarske biti izgrađen do kraja godine, odnosno da li će prve količine “plavog energenta” ka Srbiji poteći od 1.januara 2021. pitanje je koje dovodi do raznoglasja u domaćoj stručnoj javnosti.

Dok deo struke smatra da radovi idu svojim tokom i da će biti realizovani u predviđenom roku drugi deo je skeptičan da će do toga zaista doći kako zbog geopolitičkih interesa tako i zbog epidemije korona virusa, čiji prvi talas umesto da se smiruje u ovom trenutku jača.

Generalni direktor Javnog preduzeća “Srbijagas” Dušan Bajatović izjavio je da će prema informacijama koje ima, Bugarska do novembra završiti postavljanje cevovoda na svojoj teritoriji te da bi Srbija ruskim gasom iz tog pravca trebalo da počne da se snabdeva od 1.januara sledeće godine.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije se slaže sa Bajatovićevom procenom i smatra da je realno očekivati da se zadati rok izgradnje u Bugarskoj realizuje prema planu.

– Tačno je da se suočavamo sa porastom pandemije korona virusa ali ne verujem da će to uticati na radove u Bugarskoj. Ti radovi se sprovode na otvorenom i ne postoji opasnost da se radnici zaraze korona virusom što bi otežalo izgradnju bugarske deonice. Potpuno je izvesno, s obzirom da ulazimo u lepši period vremena koji će trajati do jeseni, da izgradnja bude izvedena u roku a da gasom Srbija počne da se snabdeva od januara – navodi naš sagovornik.

Sa druge strane Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu nije optimista da će se projekat izgradnje “Turskog toka” u Evropi sprovesti u rokovima koji su sada aktuelni.

– Veoma je teško bilo šta spekulisati vezano za izgradnju tog gasovoda. Tehnički gledano, projekat se svakako može realizovati međutim veliko je pitanje da li će geopolitički interesi dopustiti da se to zaista i desi. Naime, poznato je da Sjedinjenim Američkim Državama ne odgovara da potrošači u Evropskoj uniji dobijaju bilo kakav gas iz bilo kog dodatnog pravca iz Rusije i shodno tome protive se i izgradnji “Severnog toka 2” i evropskog dela “Turskog toka”. Tako da je veliko pitanje da li će Bugarska ostati istrajna u orijentaciji da se taj gasovod zaista i izgradi i njim poteče gas ruskog porekla. Takođe, pandemija korona virusa se pojačava pa to predstavlja dodatni otežavajući faktor za sve građevinske poduhvate pa tako i za izgradnju bugarske deonice “Turskog toka” – objašnjava profesor Savić.

Podsećanja radi, iako je bilo planirano da se u Bugarskoj izgradnja  „Turskog toka“ okonča 1. juna to se ipak nije ostvarilo zbog pandemije korona virusa. Srbija je svoj deo gasovoda „Turski tok“ završila u decembru prošle godine. „Turski tok“ ima planirani kapacitet od 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a iz Srbije bi se dalje transportovao ka Mađarskoj i Hrvatskoj. Ovaj projekat bi bio unosan za Srbiju jer bi joj obezbeđivao dovoljne količine „plavog energenta“, alternativni pravac snabdevanja, ali bi joj doneo i zaradu od tranzitne takse.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari